ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1972.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Knjaževac

Prosveta, 1972.
Knjiga je zapravo nekorišćena, iz nekadašnjeg Prosvetinog antikvarijata, ali je zbog starosti od pola veka opisana kao polovna.

Miroslav Maksimović (Njegoševo, 26. maj 1946) je srpski pesnik.[1]

Maksimović je jedan od vodećih srpskih pesnika. Autor je jedanaest zbirki poezije i dve knjige eseja. Prevođen je na mnoge strane jezike i dobitnik je najprestižnijih srpskih književnih nagrada.

Dela
Najvažnije zbirke su:

Spavač pod upijačem, 1971.
Menjači, 1972.
Pesme, Srpska književna zadruga 1978
Soneti o životnim radostima i teškoćama, 1986.
55 soneta o životnim radostima i teškoćama, 1991.
Nebo, 1996.
Izabrane pesme, 2000.
Beogradske pesme, 2002.
77 soneta o životnim radostima i teškoćama, 2008.
Nagrade
Brankova nagrada, za knjigu Spavač pod upijačem, 1972.
Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu Menjači, 1973.
Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu Soneti o životnim radostima i teškoćama, 1986.
Nagrada „Drainac”, za knjigu Soneti o životnim radostima i teškoćama, 1987.
Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu 55 soneta o životnim radostima i teškoćama, 1991.
Nagrada „Branko Ćopić”, za knjigu Nebo, 1996.
Zmajeva nagrada, za knjigu Izabrane pesme, 2000.
Dučićeva nagrada, za knjigu Izabrane pesme, 2001.
Disova nagrada, 2002.
Nagrada „Žička hrisovulja”, 2005.
Nagrada „Desanka Maksimović”, 2008.
Nagrada „Vasko Popa”, za knjigu 77 soneta o životnim radostima i teškoćama, 2009.
Nagrada „Skender Kulenović”, za knjigu 77 soneta o životnim radostima i teškoćama, 2009.
Nagrada „Petrovdanski vijenac”, za knjigu poezije Bol, 2017.
Nagrada „Gračanička povelja”, 2019.