Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Branko V. Radicevic - Vojnicke pesme

Prosveta, Beograd, 1961.
Biblioteka `Albatros`
Mek povez, 34 strane.

Бранко В. Радичевић (Чачак, 14. мај 1925 — Београд, 11. јануар 2001) био је српски књижевник и новинар.[1] Писао је поезију, романе, приповетке, сценарија и књижевност за децу.
Живот и стваралаштво

Потиче из грађанске породице, од оца Велимира и мајке Косаре, рођ. Миликић. У раној младости, током Другог светског рата, још као шеснаестогодишњак, био је партизански курир Ратка Митровића. Одведен је и у логор, у Смедеревској Паланци, где се тешко разболео, једва преживео, и тек онда наставио школовање у чачанској Гимназији.[2] После рата, једно време је живео у Сарајеву, где почињу његови стваралачки дани. Сели се у Београд, где завршава Правни факултет.[3] Упоредо с студирањем, ради као новинар за Дугу и као сарадник у многим листовима и часописима. Као уредник едиција „Жар птица“, више година ради у Борби.[2] Био је и председник издавачке куће Српска књижевна задруга из Београда.[1]

Покренуо је културне манифестације: Дисово пролеће у Чачку и Драгачевски сабор трубача у Гучи.[2] Стваралаштво му садржи и преко сто наслова песама, приповедака, романа и књига за децу. Истраживао је и споменике- „крајпуташе“, (крајпуташи- његова реч), направио је и две монографије о сеоским споменицима - крајпуташима. Био је и велики истраживач и познавалац српског језика.
Дела

Најпознатија дела су му: „Песме о мајци“, „Прича о животињама“, „Са Овчара и Каблара“, „Војничке песме“, „Поноћни свирачи“, „Сељаци“ и „Антологија српског песништва“.[4] Активан је у књижевном и друштвеном животу до пред крај свога живота. Велики успех стиче и његово последње дело „Сујеверице“.

Добитник је Вукове и Седмојулске награде.[5]
Песме

Сутонски дани, 1945.
Песме, 1949.
Лирика, 1951.
Земља, 1954.
Вечита пешадија, 1956.
Три чокота стихова а о вину ни речи, 1961.
Божја крчма, 1965.
Са Овчара и Каблара, 1970.
Сељачка поема, 1971.
Изабране песме, 1971.
Похвалице и покудице, 1974.
Земљосанке, 1978.
Текла река Лепеница, 1979.
Вита јела, зелен бор, 1986.
Кадионик, 1990.

Романи

Бела жена, 1955.
Изгубљени град, 1957.
Четврта ноћ, 1957.
Поноћни свирачи, 1959.
Ноћ тела, 1963.
Грубићи и нежнићи, 1968.
Сељаци, 1971.
Ћорава посла, 1972.
Сведок, 1977.
Празнина, 1992.

Књиге приповедака

Љубав и смрт, 1982.
Горка грла, 1986.
Такав је живот, 1989.
Будућност, 1991.

Књиге за децу

Приче о дечацима, 1952.
Дух ливада (приче), 1954.
Учени мачак (новела), 1957.
Посластичарница код веселог чаробњака, 1950.
Чудотворно око (приче и бајке), 1964.
Бајка о шаљивчини и друге приче, 1967.
Бајке о гуслама, 1967.
Гвозден човек и друге приче, 1967.
Ђаволије и друге приче, 1967.
Песме о мајци, 1979.
Деветаци, 1976.
Скитница или песме и приче за децу, 1988.
Приче о животињама, 1990.
Како је Јошика отишао на небо, приче из циганског живота, 1992.

Монографије

Плава линија живота - српски споменици и крајпуташи, 1961.
Српски надгробни споменици и крајпуташи, 1965.

Филмски сценарио

Поруке (Документарни кратки) 1960.
Узрок смрти не помињати (филм) 1968.
Лазар Гавриловић воденичар (ТВ кратки)

Остало

Сујеверице и друге речи, Српска књижевна задруга, 1990.
Сујеверице и друге речи - књига друга, Српска књижевна задруга, 1992.
Сујеверице и друге речи - књига трећа, Српска књижевна задруга, 1995.
Сујеверице и друге речи IV, Просвета, 1999.