ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1964
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prvo izdanje treće zbirke Borislava Radovića iz 1964. Potpis u vrhu 4. stranice (v. sliku), inače veoma dobro očuvano, bez pečata, podvlačenja, rikna kompaktna…

Autor - osoba Radović, Borislav
Naslov Maina / Borislav Radović
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1964
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1964 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 65 str. ; 21 cm.
ISBN (Broš.)

Borislav Radović (Beograd, 10. mart 1935 – Beograd, 26. april 2018) je bio jugoslovenski i srpski pesnik, esejista i prevodilac.
Biografija
Borislav Radović rođen je 10. marta 1935. u Beogradu, gde je završio studije opšte književnosti sa teorijom. Veći deo radnog veka proveo je kao urednik u izdavačkoj delatnosti. Od 1952. kada je kao srednjoškolac počeo oblavljivati stihove, bavi se književnošću i prevodilaštvom. Bio je funkcioner Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Enes Halilović ga je opisivao kao čoveka grofovskog držanja i dostojanstva.
Kritička ocena
Borislav Radović se smatra jednim od najznačajnijih srpskih pesnika dvadesetog veka. Uz Jovana Hristića i Ivana V. Lalića, Radović je najznačajniji pesnik kulture kod nas. Poznat kao jezički perfekcionist i istraživač stilskih sredstava, Radović je retko i nerado objavljivao svoje tanke zbirke pesama. U početku shvaćen kao predstavnik neosimbolističkog stila, posle deset godina pauze pojavio se sa sasvim drugačijim pesama. Pesme pisane posle 1971. predstavljaju jednu knjigu koju je autor do kraja devedesetih polako dopunjavao. Ove pesme se odlikuju pravilnom sintaksom, odsustvom pesničkih ukrasa, i škrtošću u izrazu koja nikada ne prelazi u hermetizam. U pozadini svake od tih pesama nalazi se životno ili literarno iskustvo, koje je duboko promišljeno i dato u jasno uobličenim stihovima. Radović se kloni apstrakcija tako da svaka konkretna slika ostaje to što je i upravo takva pleni čitaoca. Poslednjih godina je svoje nesvakidašnje iskustvo pisanja, prevođenja i čitanja poezije podelio sa čitaocima u vidu nekoliko esejističkih knjiga.
Nagrade i priznanja
1957. Brankova nagrada (za Poetičnosti)
1963. Oktobarska nagrada (za prevod Morekaza)
1967. Nolitova nagrada i Zmajeva nagrada (za Bratstvo po nesanici)
1983. Nagrada Branko Miljković (za Pesme 1971–1972)
1984. Nagrada Željezare Sisak
1985. Nagrada Disovog proleća
1994. Kruna despota Stefana Lazarevića
1995. Nagrada Vasko Popa
1996. Nagrada Ramonda Serbica
1998. Belodvorska rozeta
1999. Nagrada Miloš N. Đurić
2001. Nagrada Desanka Maksimović
2002. Žička hrisovulja
2002. Nagrada Đorđe Jovanović (za o Pesnicima i poeziji)
Dela
Zbirke pesama
Poetičnosti, Beograd 1956.
Ostale poetičnosti, Beograd 1959.
Maina, Novi Sad 1964.
Bratstvo po nesanici, Beograd 1967.
Opisi, gesla, Beograd 1970.
Izabrane pesme, Beograd 1979.
Pesme 1971-1982, Beograd 1983.
Izabrane pesme 1954-1984, Beograd 1985.
Trideset izabranih pesama, Beograd 1985.
Pesme 1971-1991, Banja Luka 1991.
Pesme, Beograd 1994.
Pesme, Beograd 2002.
Četrdeset dve izabrane pesme, Beograd 2007.
Eseji
Rvanje s anđelom i drugi zapisi, Beograd 1996.
O pesnicima i o poeziji, Banja Luka 2001.
Neke stvari, Beograd 2001.
Čitajući Vergilija, Banja Luka 2004.
Još o pesnicima i o poeziji, Beograd 2007.
Prevodi
Morekazi, Sen-Džona Persa, 1963.
Izabrane pesme Pola Elijara, 1971.
Pariski splin, Šarla Bodlera, 1975.
Luj Lamber, Onorea de Balzaka, 1999.
KC (N)