Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Lepo očuvano


Ljubivoje Ršumović (Ljubiš, 3. jul 1938)[1] srpski je književnik i pesnik, istaknuti dečji pisac, autor dečjih emisija „Fazoni i fore“, „Dvogled”, „Hiljadu zašto“ i drugih. Napisao je preko 90 knjiga, uglavnom za decu. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije.[2] Sa porodicom i prijateljima je osnovao neprofitnu organizaciju Fondacija Ršum.

Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.[3]

Biografija[uredi | uredi izvor]
Ljubivoje Ršumović rođen je u selu Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine, od oca Mihaila i majke Milese Ršumović. Dalji preci su mu Okiljevići od Gacka.[4] Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu. Diplomirao je 1965. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku komparativne književnosti.

Počeo je pisati rano, još kao osnovac u Ljubišu. Prve pesme objavio je kao gimnazijalac, 1957. godine, najpre u Užičkim Vestima, a zatim u Književnim novinama. U Beogradu je upoznao Duška Radovića, pod čijim uticajem je počeo da piše pesme za decu. Na njegovo stvaralaštvo takođe je uticao i Jovan Jovanović Zmaj, ali i pedagoška doktrina Džona Loka.[2]

Od 1965. godine radio je u redakciji programa za decu na Radio Beogradu, kao autor emisija „Utorak veče - ma šta mi reče`, „Subotom u dva` i „Veseli utorak`. Tri godine nakon toga prešao je u Televiziju Beograd, gde je bio autor emisija za decu „Hiljadu zašto“, „Hajde da rastemo“, „Dvogled” i „Fazoni i fore“, koja je imala preko sto četrdeset epizoda.[2] Kao televizijski poslenik napisao je, vodio i režirao preko šest stotina emisija, a osim programa za decu, bio je autor i nekoliko dokumentarnih programa, poput serije „Dijagonale - priče o ljudima i naravima`.

Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu, a njegova dela prevedena su na više stranih jezika. Takođe, Ršumović je autor tri udžbenika za osnovne škole: „Deca su narod poseban`, za izborni predmet Građansko vaspitanje (drugi razred), kao i „Azbukvar` i „Pismenar` za prvi razred.

Od 1986. do 2002. godine bio je direktor Pozorišta „Boško Buha“, a trenutno je predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije[5] i predsednik saveta Međunarodnog festivala pozorišta za decu koji se održava u Subotici.[6]

Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine Dositeja Obradovića, kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, a takođe je i jedan od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji Prijatelji dece Srbije, u kojoj je aktuelni predsednik Skupštine.

Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[7]

Uporedo sa književnim radom i radom na televiziji, Ršumović se bavio i fotografijom i sportom. Osnivač je, takmičar, i prvi predsednik Karate kluba „Crvena zvezda`.[2]

Danas živi i radi u Beogradu.

Recepcija dela[uredi | uredi izvor]
Pisac Filip David je o njegovom delu napisao:

Dečja poezija Ljubivoja Ršumovića po mnogo čemu je osobena. Moderna po duhu i izrazu, ona je istovremeno duboko uronjena u dobru tradiciju srpske književnosti za decu. Duhovito i prijateljski Ršumović mladim sagovornicima prikazuje jedan živi, aktivan kosmos nastanjen ljudima, životinjama i stvarima podjednako obdarenim i sposobnim da govore o sebi i drugima, o ljubavi, drugarstvu, razumevanju i nerazumevanju, raznim ovozemaljskim čudesima koja se skrivaju u svakodnevici, u naizgled običnim trenucima našeg života.[8]
Dečji pesnik Duško Radović o Ršumovićevom delu smatra:

Jedan ciklus poezije za decu završen je, i to slavno. Od Zmaja do Ršumovića. Novi ciklus počeće od Ršumovića a završiće se sa pesnicima koji još nisu rođeni.[9]
Milovan Danojlić je o njegovom delu zapisao:

Pogleda li se pažljivije rečnik Ršumovićeve poezije, lako će se uočiti smelost sa kojom pesnik koristi nepesničke reči, reči iz najšire, svakodnevne potrošnje, ili čak i one iz međunarodnog opticaja. Zapostavljene, prezrene i osumnjičene, on je te reči udostojio pažnje i one su, zahvalne, zasjale u njegovim pesmama svim žarom što ga u sebi nose. Samo je jedanput, jednom pesniku, i to dečjem pesniku, bilo dato da zaigra na tu kartu, da pokaže širokogrudost prema jakim sazvučjima i proskribovanim rečima. Zahtev da se strane reči izbegavaju u poeziji i dalje ostaje na snazi, i to sa valjanim razlozima. Samo je jedanput taj zahtev, u igri, mogao biti izigran: Ršumović je iskoristio taj trenutak.[10]
Estetičar i kritičar Sveta Lukić tvrdi:

Ljubivoje Ršumović se ovim delom, pre svega ciklusima `Kuća` i `Braća` pridružuje uspešnim nastojanjima jednog dela svoje generacije (ili tek neku godinu starijih) pesnika: Ljubomira Simovića, Milovana Danojlića, Matije Bećkovića). U nekoj budućoj tipologiji savremenog srpskog pesništva, koje nikako da se izgradi, sigurno će ta struja dobiti veoma istaknuto mesto.[11]
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Ljubivoje Ršumović u društvu drugova i pesnika Milovana Danojlića i Matije Bećkovića
Dobio je dve zapažene međunarodne nagrade: Nagradu „Pulja”, Bari, za celokupno stvaralaštvo za decu, i Nagradu UNESKO-a, za Bukvar dečjih prava, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.[2]

Dobitnik je velikog broja književnih nagrada i priznanja, između ostalog:

Nagrada Jugoslovenskog festivala pozorišta za decu.
Nagrada Saveza jevrejskih opština Jugoslavije.
Književna nagrada „Neven”, za zbirku pesama Ma šta mi reče, 1971.
Nagrada „Mlado pokolenje”, za zbirku pesama Ma šta mi reče, 1971.
Brankova nagrada, za zbirku pesama Ma šta mi reče, 1971.
Nagrada Zmajevih dečjih igara, za izuzetan stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1972.
Nagrada „Veliki školski čas”, za poemu „Domovina se brani lepotom”, 1973.
Nagrada Festivala „Susreti profesionalnih pozorišta lutaka”, za delo Piter Veličanstveni, 1973.
Nagrada „Stara maslina”, 1992.
Nagrada „Kočićevo pero”, za knjigu Bukvar dečjih prava, 1995.
Oktobarska nagrada grada Beograda, za knjigu Bukvar dečjih prava, 1995.
Nagrada „Zlatni ključić”, 1995.
Književna nagrada „Neven”, za knjigu Bukvar dečjih prava, 1996.
Nagrada „Zlatno Gašino pero”, 1996.
Nagrada „Zlatni leptir”, 1997.
Povelja Zmajevih dečjih igara, 1997.
Vukova nagrada, 1999.
Nagrada „Pesnički prsten”, 1999.
Nagrada „Zlatni beočug”, za trajan doprinos kulturi Beograda, 2004.
Nagrada „Gordana Brajović”, za knjigu Aleksine pesme, 2005.
Nagrada „Povelja Morave”, 2005.
Nagrada „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, Međunarodni festival pozorišta za decu, Subotica 2006.[12]
Velika povelja Zmajevih dečjih igara, 2007.
Nagrada „Braća Karić”, 2007.
Povelja Udruženja književnika Srbije, 2007.
Instelova nagrada za poeziju, za izuzetan doprinos srpskom pesništvu, 2008.
Nagrada „Miroslav Antić”, za knjigu poezije Beli paketi, 2008.
Nagrada „Duško Radović”, Nacionalna kancelarija za dečju književnost, za knjigu Tri čvora na trepavici, 2008.[13]
Nagrada „Politikinog Zabavnika”, za knjigu Tri čvora na trepavici, 2008.[13]
Nagrada „Vidovdanski vitez”, 2009.
Nagrada „Princ dječijeg carstva”, 2009.
Nagrada „Branko Ćopić” za knjigu Sunčanje na mesečini, 2010.
Nagrada „Radoje Domanović”, za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri, 2011.
Nagrada „Avramov štap”, za knjigu Kuća sa okućnicom, 2012.
Zlatna povelja „Gordana Brajović”, za knjigu Zauvari, 2012.
Nagrada „Momčilo Tešić”, za knjigu priča Zauvari, 2012.
Paunova nagrada, za knjigu Kuća sa okućnicom, 2012.
Nagrada „Dečja knjiga godine”, za knjigu Vidovite priče, 2013.
Nagrada Radija Beograd, za priču „Vid uči neznanje”, 2013.
Nagrada „Dositejevo pero”, za knjigu Vidovite priče, 2014.
Nagrada „Književni vijenac Kozare”, 2014.
Nagrada Akademije „Ivo Andrić”, za životno delo, 2015.
Nagrada „Zlatni Orfej”, 2015.
Nagrada „Sima Cucić”, za životno delo, 2016.
Povelja „Naisa”, za uspešno i dugo trajanje u stvaranju za decu, 2016.[14]
Nagrada „Mali Joakim”, za dramski tekst „U cara Trojana kozje uši”, 2016.[15]
Nagrada „Lazar Vučković”, za pesmu „Žice oko Gračanice”, 2017.
Nagrada „Zlatni mikrofon”, 2019.[16]
Nagrada „Ramonda serbika”, 2021.
Kočićeva nagrada, 2021.[17]
Povelja za životno delo Udruženja književnika Srbije, 2023.[18]
Žička hrisovulja, 2023.[19]
Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću“, 2023.[20]
Legat Ljubivoja i Nataše Ršumović[uredi | uredi izvor]

Ljubivoje Ršumović ispred izloženog dela zbirke „Nataša Ršumović`
Vidi još: Zbirka minijaturnih knjiga „Nataša Ršumović`
Ljubivoje Ršumović jedan je od počasnih članova osnivača i član Upravnog odbora Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, ali i jedan od prvih ljudi koji su podržali formiranje ove kulturne institucije još od 2010. godine.[3] Tokom godina u nekoliko je navrata poklanjao Udruženju brojne predmete, uključujući i knjigu-rukopis koju je posebno za Udruženje u celini ispisao rukom, a 2017. godine poklonio je i više stotina minijaturnih knjiga koje je njegova supruga, pokojna Nataša Ršumović, sakupljala godinama. Tim povodom Udruženje je celokupnoj zbirci minijaturnih knjiga koju poseduje dalo naziv „Nataša Ršumović”. Ova zbirka, sa više od 3.500 minijaturnih izdanja, predstavlja jednu od najvećih takvih specijalizovanih celina u Evropi.[21]


Deo legata Ljubivoja Ršumovića u Udruženju „Adligat`
Avgusta 2020. godine zvanično je potpisan i ugovor o legatu Ljubivoja i Nataše Ršumović i tom prilikom Ljubivoje je poklonio nekoliko svojih pisaćih mašina, brojne knjige iz svoje lične biblioteke, bokserske rukavice, karate pojaseve i drugo.[3] Predmeti su izloženi ispred Zbirke minijaturnih knjiga koja je već bila deo stalne postavke u Muzeju srpske književnosti na Banjici.

Dela[uredi | uredi izvor]
Knjige[uredi | uredi izvor]
Ršumović je objavio preko 90 knjiga uključujući:

Tandara - mandara i još jedna priča, Borba, Beograd 1966, ćir.
Pričanka, Mlado pokolenje, Beograd, 1968, ćir.
Ma šta mi reče, Zmajeve dečje igre, 1970.
Još nam samo ale fale, BIGZ, Beograd, 1974, ćir.
Domovina se brani lepotom, Ustanova spomen park, Kragujevac, 1974, ćir. Novi Sad, Radivoj ćirpanov, 1976, lat.
Koš, u saradnji sa Ljubodragom Simonovićem, Nolit, Beograd, 1975, ćir.
Nevidljiva ptica, BIGZ, Beograd, 1975, ćir.
Vesti iz nesvesti, BIGZ, Beograd, 1976, ćir.
Zov tetreba, Znanje, Zagreb, 1977, 1978, 1981. Zrinski, Čakovec i Crvena zvezda - agencija, Beograd, 1988, lat.
Uspon vrtovima, sa trinaest grafičkih listova Vladimira Veličkovića, bibliofilsko izdanje zbirke Biškupić, Zagreb, 1977, lat.
Hajde da rastemo, Nolit, Prosveta i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1978, 1979, 1979, 1980, 1980, 1981, 1982, 1983, 1984, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990, 1991, ćir.
Rošavi anđeo, Znanje, Zagreb, 1979, lat.
U šetnje bez smetnje, Pokrajinski savet za bezbednost saobraćaja, Novi Sad, 1979, ćir. 1980 na mađarskom, slovačkom i rumunskom.
Magnet, Jedinstvo, Priština, 1980, ćir.
Utorak veče ma šta mi reče, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb, 1980, lat.
Naši novi znanci - saobraćajni znaci, Opštinska konferencija narodne tehnike, Novi Sad, 1980, ćir.
Lopta ne zna saobraćajne znake, Pokrajinski savet za bezbednost saobraćaja, Novi Sad, 1981, ćir.
Pričanka, Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, Zrenjanin, 1981, lat.
Pitanje časti, Svetlost, Kragujevac, 1982, ćir.
Sjaj na pragu, Srpska književna zadruga, 1982, ćir.
Ko je ovo, sa D. Petričićem, Književne novine, Beograd, 1982, ćir.
Pesme uličarke, Znanje, Zagreb, 1983, lat.
Imate li ršuma, Znanje, Zagreb, 1983, lat.
Slavoljubova zvezda, Zadruga, Beograd, 1984, ćir.
Seksualni život kamila, sa Zvezdanom Popović, autorsko izdanje, sa M. Dramićanin, 1985, ćir.
Deset ljutih gusara, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1985, 1985, ćir.
Pevanka, sa notnim zapisima, Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, Zrenjanin, 1985, 1986, 1986, 1986, 1986, 1990, zajedno sa pričankom, 1994, lat.
Crvena zvezda, Agencija crvena zvezda, 1986, ćir.
Songovi i slongovi, na makedonskom, izbor, prepev i pogovor Eftim Kletnikov, Detska radost, Skopje, 1987.
Prvarica, Prva književna komuna, Mostar, 1987, lat.
Pesme, izbor, Rad, Beograd, 1988, ćir.
Obad, Zrinski, Čakovec i Crvena zvezda - agencija, 1988, lat.
Uspavana lepotica, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1990, ćir.
Pitaju me zašto štrčim, Dnevnik, Novi Sad, 1990, ćir.
Dete sa sedam jezika, Rad, Beograd, 1990, 1991, ćir.
Severozapadni krokodil, Laković, Saraorci, 1991, ćir.
Moje ljubavne pesme, Naučna knjiga, Beograd, 1991, ćir.
Fazoni i fore, Ršum, Beograd, 1991, 1992, 1993, ćir.
Deca mogu da polete, Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad, 1991, 1994, 1996, 1998, ćir.
Deca su ukras sveta, Srpska književna zadruga, Beograd, 1992, ćir.
Lirski poker, sa Duškom Trifunovićem, Mošom Odalovićem i Draganom Radulovićem, SBM - Ršum, Beograd, 1994, ćir.
Bukvar dečjih prava, na engleskom, Ršum, Beograd, 1995,.
Bukvar dečjih prava, 1995, 1996, 1997, 1998, ćir.
Taknuto ćaknuto, sa Dragoslavom Andrićem, SBM - Ršum, Beograd, 1995, ćir.
Dosta je glupoće, Smederevska pesnička jesen, Grad Smederevo i Sanba, Beograd, 1995, ćir.
Pesme, izbor, Buklend, Beograd, 1995, ćir.
Opasan svedok, Prosveta, Beograd, 1995, ćir.
Ovo je vreme čuda, ING - Komerc, Novi Sad, 1996, 1997, ćir.
Išli smo u Afriku, Obrazovanje, Novi Sad, 1996, ćir.
Izbor poezije za decu, Budućnost, Novi Sad, 1996, ćir.
Ne vucite me za jezik, Matica srpska, novi sad, 1997, ćir.
Smešna prašuma, Školska knjiga, Novi Sad, 1997, ćir.
Vidi mene, u saradnji sa d. Andrićem, NIS Jugopetrol, Beograd, 1997, ćir.
Otkud meni ova snaga, Epoha, Požega, 1997,.
Odakle su delije, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1998, ćir.
Deca su ukras sveta, Draganić, Beograd, 1999, ćir.
Petorica iz srpskog, sa D. Trifunovićem, D. Erićem, M. Odalovićem i D. Radulovićem, Draganić i Ršum, Beograd, 1999, ćir.
Sabrana dela u pet knjiga: ma šta mi reče, pričanka i pevanka, još nam samo ale fale, vesti iy nesvesti, uspavana lepotica, Prometej, Novi Sad, 2000, ćir.
Was die drachen ales machen, edition j-punkt, karlsruhe, 2005. lat.
Ršumdani, Prvo slovo, Beograd, 2007. lir.
Tri čvora na trepavici, Ten 2002, Beograd, 2007. Ćir.
Čini mi se vekovima, Zavod za udžbenike, Beograd, 2009. ćir.
Sunčanje na mesečini, Laguna, Beograd, 2009, ćir.
Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke, Laguna Beograd, 2010. ćir.
Zauvari, Laguna, Beograd, 2011. ćir.
Što na umu to na drumu, Pčelica, Čačak, 2012. ćir.
Provale i cake, Pčelica, Čačak, 2013. ćir.
Izvolte u bajku sa čika Ršumom, Pčelica, Čačak, 2019. ćir.
Radost deci krila daje, Pčelica, Čačak, 2019.
Prezime života: Nevezani razgovori, 2023.[22]


Dela izvođena u pozorištima[uredi | uredi izvor]
„Šuma koja hoda`,
„Nevidljiva ptica`,
„Baba roga`,
„Rokenrol za decu`,
„Uspavana lepotica`,
„Au, što je škola zgodna`,
„U cara Trojana kozje uši`,
„Snežana i sedam patuljaka` i drugo.
Pesme za decu koje peva dečji hor „Kolibri“[uredi | uredi izvor]
Lako je prutu
Miš
Vuče, vuče, bubo lenja
Nema zemlje dembelije
Svaki dan se sunce rađa
Braću ne donose rode
Voz za Čačak
Medved Brundo
Drugarstvo
Ljubav je to
Koautor, priređivač, saradnik[uredi | uredi izvor]
Marodić: Izložba radova u staklu. Galerija `Sebastijan`, Dubrovnik, 1978. Fotografije: D. Kažić, Lj. Ršumović.
Dušan Otašević: Salon Muzeja savremenih umetnosti. Beograd, 27. decembar 1978-15. januar 1979. Katalog. Fotografije Lj. Ršumović.
Predrag Nešković: Slike i efekti... Fotografije M. Đorđević, Lj. Ršumović. - Zagreb. Galerija `Forum` 1980.
Ljubivoje Ršumović - Dušan Petričić: KO JE OVO? Beograd. `Književne novine`, 1982. Sa fotografijama Lj. Ršumovića.
Tito piscima pisci Titu, Priredili: R. Andrić, Lj. Ršumović. Beograd. `Književne novine`, 1982.
NAROD PEVA TITU. Priredili R. Andrić i Lj. Ršumović. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1982.
Ljubivoje Ršumović - Radomir Andrić: PEDESET GODINA ZEMLjORADNIČKE ZADRUGE LjUBIŠ 1933 - 1983. Fotografije: Ljubivoje Ršumović. NIRO `Zadruga`, 1983.
Monografija `Crvena zvezda`. Autori: Ljubivoje Ršumović, Radoje Stanojević, Milan Tomić. - Beograd. `Jugoslovenska revija`, /1986/.
Cvetnik savremene jugoslovenske poezije za decu, Dečje novine, G. Milanovac, 1989.
Branko Ćopić: BOSONOGO ĐETInjSTVO. Izbor. Priredio Lj. Ršumović. - Novi Sad, Književna zajednica, 1990.
Poletarac, časopis Dušana Radovića. Priredili D. Lakićević, Lj. Ršumović i D. Petričić. IP `Rad`, 1990. (Nekompletno, primedba predlagača).
Članci, predgovori, pogovori, recenzije, intervjui[uredi | uredi izvor]
Fenomen putovanja, Polja, Novi Sad, April 1965.
Šta će deci televizija, Radio TV revija, 17.05.1968.
Jedan Zoran - zbilja neumoran, Borba, 05.08.1972.
Drvo se na drvo oslanja - a čovek na dete, Borba, 18.11.1972.
Olovka prvi pesnički honorar, Bazar, 03.02.1977.
Zemlja hoda zemljom, Ilustrovana politika`, 11.04.1978.
Moj slučajni grad na sedam brda, Ilustrovana politika, 10.02.1985.
Goruća nebuloza, Politika, 20.01.1979.
Gde je zemlja Holmija, Politika, 27.01.1979.
Nepokorni Vuk, Politika, 3.02.1979.
Stevan iz Gostilja, Politika, 10.02.1979,
Koji Georgije, Politika, 07.02.1979,
Lepi pesnik, Politika, 24.02.1979,
Gledanje kroz vreme, Politika, 03.03.1979,
Igru sam voleo više od škole, Politika za decu, 21.01.1988,
Umro je Dušan Radović, TV novosti, avgusta 1984,
Gde je duša zemlje, Politika, 21.11.1987,
Manojlove zlatne jabuke, `Politika`, 21.12.1991,
Uspomene na Pauna Petronijevića. - Raskovnik, III/1970, br. 7 (proleće)
Igra je u mojoj poeziji sredstvo da se dopre do đečjeg svijeta, da se dijete zainteresuje, Pobjeda, Podgorica, 10. VIII 1972.
Detinjstvo, igra, sudbina. - Milan Brujić: Divlje godine, Beograd, Nolit 1975, predgovor.
Nunčaku i karate. Ilija Jorga, Sportska knjiga. 1979. Recenzija.
Knjiga o sportu visoko razvijenog morala. - Ilija Jorga - Vladimir Jorga Beograd. `Sportska knjiga`, 1980, Recenzija.
Sve više mi pesma postaje život, Pesničke novine, IV/1980, br. 4-5.
Kuvarice manje zbori. D. Radović - D. Petričić: TV kuvarice Beograd. `Narodna knjiga`, 1982; str. /3-4/ Predgovor.
Udžbenik za majstore, - Ilija Jorga - Vladimir Jorga...: Nunčaku i karate. Beograd. `Sportska knjiga`, 1982; Recenzija.
Bejko Ma i družina Kla, Rade Dacić. Novi Sad, `Dnevnik` i RU `Radivoj Ćirpanov`, 1983. Recenzija.
Teki i Enpi kata, Ilija Jorga. `Sportska knjiga`, 1984.
O Zmaju i strašnom lavu srpske poezije. Književna reč, 25. VI, 1985.
Stvaranje stvaralaca ili gde se uči za pisca. Međaj, VI /1986, br. 9-10.
Nataša lirska- Međaj, VI/1986.
Put do poezije. Ili o `početku` Dušana Radovića. Politika, 31.05. 1986.
Pridevi od Desanke. Politika, 14.05.1986.
U špijunskom pokeru niko ne gubi. Milan Trešnjić: Špijunski poker, recenzija. 1986.
Otišao je dobri Duško, predgovor za knjigu POZIV DOBRIM LjUDIMA, D. Radovića. Beograd, Crveni krst Srbije,1988.
O pesmama Radmile Mudrinić. - Radmila Mudrinić: Srce na dlanu. Beograd. `Grafos`, 1989; Recenzija.
Nad rukopisom `Moje drugo ja` Momčila Paraušića, recenzija, Samostalna izdavačka radnja Dragan Đorđević, 1990.
Gvozdenović Šunjić Javorka: BELE KIŠE. Izdanje autora, Kruševac, 1991. Predgovor.
Pojava uličarske misli kod nas, `Književna kritika`, god. 21, br. 2, str. 16-20. 1990.
Šah i književnost. Književna reč, 10.11.1992.
Šta je pisac hteo da nacrta- Književne novine, 15.9. 1994.
Svetozar Radonjić RAS: GODINA GRANATA. Užice - Pljevlja, Mostovi, br. 133-134, 1994.
Dobrica Erić Razapeta Zemlja, Politika, 10.06.1995.
Dokumentarna poetika. Književne novine, broj 937-938, 1996.
Hiljadu zašto Ršumu, Dnevnik, Novi Sad, 06.05.1968.
Poezija na pozornici, Maj, Beograd, 01.11.1972.
Ko izgubi živce nek ne traži krivce, Ilustrovana politika, 16,10.1973.
Deci treba sve govoriti, `Školske novine`, Zagreb, br.40, 1975.
Skidam kapu ženama, Nada, 01.01.1976.
Čekam da pesma uzri, Selo, Beograd, januara 1979.
O klovnovima sve najbolje, TV novosti, 22.02.1980.
Ne volim da se ponavljam, Rad, 30.10.1981.
Počelo je kao igra, za `Foto kino revija`,Beograd, novembar 1982.
Sve o Ršumu - Ršum o svemu. Razgovor vodio Miloš Jevtić, objavljeno kao knjiga Kulturno prosvetne zajednice Užice, 1997.
A sad narod uči političare, Ekspres - nedeljna revija, 01.12.1988.
Pesnik se brani dobrotom, Glasnik RTNS, Novi Sad, januar 1989.
U ime dečjeg naroda, Prosvetni pregled, Beograd, 06.11.1990.
Više nam ale ne fale, Glas javnosti, Beograd, 05.07.1999.
Ptica ista samo nevidljiva, Takovske novine, Gornji Milanovac, 15.08.1999.
Deca su profesori, Vaspitač, Beograd, 25.09.1987.
Sreću treba uzeti za ruku, Beograd, 19.02.1986.
Geteovski izbor po sličnosti. Una, Zagreb, 04.04.1988.
Scrivere per l’infanzia. Razgovor vodili Radovan Popović i Dragan Mraović za `La vallisa`, quadrimestrale di letteratura ed altro, anno IX, N. 27, Bari, Italia, dicembre 1990, povodom međunarodne nagrade `Pulja` za celokupno stvaralaštvo za decu. Ršumović je prvi stranac koji je dobio ovu prestižnu nagradu. Uz ove razgovore objavljeno je osam pesama u prepevu D. Mraovića.
Deca su ukras - politike, Borba, Beograd, 1991.
Čekajući ministra za decu, Glas podrinja, Šabac, 20.06.1991.
Naša igra, Jugoslavija, br. 4, Beograd, 01-15/januar 1992.
Šugava vremena za poeziju, Narodni list, Zagreb, 6 siječnja 1990.
Svedok dečjeg naroda, Politika, 01.04.1995.
Bukvar za ceo svet, Borba, Beograd, 17.04.1997.
Kaži svoju muku, Građanin, Beograd, 22.04.1997.
Pjesnici su za đetinjstvo zaduženi, Nikšićke novine, 18.05.1995.
Ćalac profesionalac, Politika bazar, 28.07.1995.
Stigao je probisvet, Svici, 22.06.1995.
Ršum i uspavana lepotica, Dnevnik, Novi Sad, 11.11.1990.
Priče o deci i slavnim konjima, NIN, br. 1655, 19.09.1982.
Decu gaji vedrina, TV novosti, 15. 12. 1989.