Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ima pečat
Inače lepo očuvano


PRAZNO NEBO
ANTUN BRANKO ŠIMIĆ
Prva književna komuna
Mostar
1973

B I B L I O F I L S K O
I Z D A NJ E


PRAZNO NEBO

`... Nebo je već dugo praznina
bez boga i serafina,
beskrajna pustinja siva
kroz koju kadŠto aeroplan, grdna tica pliva.

Ne lete više gore duše ko laste.
Čovjek u zemlju legne i sav se raspe.
K bogu izGubismo pute.
Pjesnici stoje pred ništavilom i ćute... `



Антун Бранко Шимић (Дриновци, 18. новембар 1898 — Загреб, 2. мај 1925) био је хрватски песник, есејиста, критичар и преводилац.

Антун Бранко Шимић
Antun branko Šimić.JPG
Пуно име
Антун Бранко Шимић
Датум рођења
18. новембар 1898.
Место рођења
Дриновци
Аустроугарска
Датум смрти
2. мај 1925. (26 год.)
Место смрти
Загреб
Краљевина СХС
Садржај
Биографија
Уреди

Основну школу похађа у родним Дриновцима. Три разреда фрањевачке класичне гимназије завршава у Широком Брегу. Након Широкога Брега, уписао је четврти разред гимназије у Винковцима. Школовање је наставио у загребачкој Доњоградској класичној гимназији. У осмом разреду, 1917. године, напушта школовање због издавања књижевног часописа Вијавица у Загребу, а књижевни часопис Јуриш покреће 1919. године под утицајем експресионистичког листа Дер штурм. Године 1923. покреће и трећи часопис, Књижевник.

Након тешке упале плућа 1924. године оболео је од туберкулозе и покушао се лечити у Дубровнику и Цавтату, а 1925. године вратио се у Загреб.

Умро је од туберкулозе плућа, у двадесет и седмој години, у Загребу 2. маја 1925. године. Сахрањен је на загребачкоме гробљу Мирогоју.[1]

Књижевно стваралаштво
Уреди

Антуна Бранко Шимић почео је писати песме још као средњошколац. Његове песме су у почетку биле пејзажне и импресионистичке, веома сличне Матошевим. Након што је Шимић напустио школовање како би радио на свом часопису, променило се и његово песништво. Песме је почео писати на екавици и импресионистичку форму заменио експресионистичком, на шта га је подстакнуо часопис Дер Струм који је Шимића упознао с тим новим, свежим књижевним правцем. У свом песништву Шимић је почео негирати традицију и спону између стварности и песништва. Овај заокрет у његовом песништву подстакао га је да оснује свој часопис Вијавица. Ово је значило другу фазу Шимићевог песништва, ону експресионистичку или, често називану “анархистичком”. У песмама насталим у овој фази Шимић спомиње мотиве и обрађује теме које одишу немиром и очајем човека у градској средини. У своме новом стилу, он поједностављује граматику стихова, у њима изоставља интерпункцијске знаке и постиже експресиван ритам језичном једноставношћу. Ипак, својим песмама још увек жели створити помало импресионистичку сензацију.

1919. године Шимић је са Густавом Крклецом и Ником Милићевићем основао свој други часопис Јуриш, који је и престао с издавањем те исте године. Следеће године објавио је своју најзначајнију збирку песама “Преображења”, која су означила његову трећу фазу песништва.

1923. године Шимић је неко време радио с Миланом Беговићем и уређивао часопис Савременик, а те исте године покренуо је часопис Књижевник. Књижевник је био оштрија верзија Јуриша, у којем је Шимић изражавао протест против тадашњег стања духа међу људима и уметницима, те стања у култури. Једини излаз видео је у рушењу дотадашњих вредности и стварању нових, готово утопијских модела живљења и стварања.

Шимић је био веома упућен у сва нова збивања и преокрете на пјесничкој и умјетничкој сцени Европе. Био је веома оштар књижевни критичар, па чак и према писцима које данас сматрамо великим умјетницима свог времена. Али он се није освртао само на домаће писце, већ и на Њемачке и Аустријске експресионисте, те се занимао и за француску и скандинавску књижевну сцену. Шимић се бавио и преводом, па је превео роман “Благослов земље” Кунта Хамсуна, али он је био тискан тек шездесет година касније. Шимић је превео и једну драму те неколико дјела кратке прозе свјетских модерниста.[2]

Дела
Уреди

Преображења, Загреб, 1920. назива се каменом темељацем модерног хрватског песништва.
Песници (лирска минијатура)
Опомена
Моја преображења
Херцеговина
Смрт и ја
Постхумно
Уреди
Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1933. Приредио Иво Хергешић.
Изабране пјесме, Зора, Загреб, 1950. Приредио Драгутин Тадијановић.
Сабрана дјела, Знање, Загреб, 1960. У три свеска, приредио Станислав Шимић.
Пјесме и проза, Матица хрватска: Зора, Загреб, 1963. Приредио Јуре Каштелан. Пет стољећа хрватске књижевности, књ. 99.
Пјесме и есеји, Матица хрватска, Загреб, 1964. Приредила и поговор написала Весна Крмпотић.
Стихови и проза, Свјетлост: Напријед, Сарајево, 1967. Српски и хрватски писци XX века. Коло 3, Антун Бранко Шимић, св. 24.
Пјесме и критике, Младост, Загреб, 1973.
Празно небо: одабране пјесме, Прва књижевна комуна, Мостар, 1973. Избор пјесама Иван Кордић.
Сабрана дјела, Аугуст Цесарец, Загреб - Свјетлост, Сарајево, 1988. У два свеска, приредили Неђељко Михановић (И. свезак) и Дубравко Јелчић (ИИ. свезак). Друго издање у наклади Дом и свијет, 1998., уредници Миле Пешорда и Божидар Петрач.
Изабране пјесме, Ерасмус наклада, Загреб, 1996. Приредио и предговор написао Миле Пешорда.
Тијело и ми: избор из дјела, Ријеч, Винковци, 1999. Приредио Делимир Решицки.
Преображења и изабране друге пјесме, Профил Интернатионал, Загреб, 2005. Приредио Владо Панџић.
Преобразбе - Преображења, словенско-хрватско издање, превела Инес Цергол, поговор Миле Пешорда, Копер-Загреб,2006.
Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 2008. Приредио Анте Стамаћ.
Пјесме, Матица хрватска у Сарајеву, Сарајево, 2009. Приредио Владо Панџић.
Проза I, Матица хрватска у Сарајеву, Сарајево, 2009. Приредио Владо Панџић.
Проза II, Матица хрватска у Сарајеву, Сарајево, 2009. Приредио Владо Панџић.
Ране пјесме, Редак, Сплит, 2011. Приредила Мила Панџић.
Изабране пјесме, Библиотека Стољећа хрватске књижевности, књ. бр. 113, уредио Анте Стамаћ, Матица хрватска, Загреб, 2012.


Antun