ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1965
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

56562) STIHOVI I PROZA , Branislava Pandurović , Autorsko izdanje Beograd 1965 ,
BRANISLAVA MILOŠEVIĆ PANDUROVIĆ

Branislava Pandurović još od mladih dana nosila je u sebi pesnički dar. Odrasla u domu naprednih roditelja u Valjevu, vaspitana u svom rodnom kraju i na strani ona je taj dar još više razvila u onoj dobroj atmosferi nekadašnje patrijarhalne zapadne Srbije, zavičaja naših najboljih ljudi Vuka, Birčanina, Cvijića, Nenadovića, Stojana Novakovića, Lazarevića, Glišića, Božidara Кneževića, Petronijevića, Živojina Mišića i tolikih drugih znamenitih boraca ne samo perom nego i krvlju za dobro naše i čovečanstva, - ljudi koji će uvek biti naš ponos a njihova dela naše večito blago.

Sasvim je dakle razumljivo zašto se mladi pesnik Sima Pandurović, kad je došao kao profesor u Valjevo, zagledao u divnu devojku koju su krasile sve vrline duše i srca i sva lepota duha i tela, a povrh toga i pesnički dar.

Ali Branislava Milošević znala je svoje mesto kada je postala životni drug jednog tako velikog pesnika i umnog čoveka kakav je bio Pandurović. Ona se kao prvoj dužnosti sva predala da bar u domaćem kutu olakša pesnikove borbe i patnje kojima je često bio izložen.

Savršena majka, supruga, domaćica, ona je tim dužnostima žrtvovala ostale svoje težnje pa je potiskivala u sebi i pesničko stvaralaštvo. Ali kao što kaže stara reč ’’duh diše gdje hoće`, on izbija i kad mi to nećemo.

Tako je kao biser u školjci s vremena na vreme u duši, U bolovima i mukama života, ali i u ljubavi i žrtvovanju, sazreo po neki stih, aforizam, duboko preživljena i osećana reč. Bez ambicije, bez svesne namere, taka se skupilo ovo nekoliko listova da bude potresno svedočanstvo jedne plemenite i darovite Srpkinje.

Кao što se u siromašnom ruhu kakve pastirke u zabačenim brdima ipak zapaža vila ako je lepa, tako i u Branislave Pandurović teške okolnosti života, zalaganje za porodicu i materinstvo koje u ženi iscrpljuje sve sile , ipak nisu ugušili i uzaptili pesnički dar nego se on rascvetao i dao krasna ploda.

Ja sam sa velikim zadovoljstvom čitao svaki red u ovoj zbirci. Iz njih bije neka svežina i iskrenost što znači da je ovo stvaranje originalno i da teče kao dobre vode iz dubine svesti i duše stvaraoca. Oseća se da ovde nije ništa silom načinjeno, da ništa nije namešteno, da forma nije zanatska nego je oblik uvek u prirodnom skladu sa sadržinom.

U spisima Branislave Pandurović osećaju se tri struje koje se prepleću i spajaju, jer sve tri imaju isti izvor i začetak u ljubavi. Samo, prva struja pretstavlja kosmičku, druga otadžbinsku a treća porodičnu ljubav.

U prvoj vrsti naš pesnik slavi i priznaje božanstvo čiji je izraz ovaj svemir a svest koja ih zapaža jeste čovek odnosno čovečanstvo. Branislava Pandurović duboko je prožeta tom uzvišenom religioznošću i filozofijom i kroz njih ona pripada najuzvišenijem društvu pesnika gde su joj duševna braća pre svega njen životni drug, ali i jedan Berns, Ljermontov i mnogi drugi liričari visokog ranga.

U drugoj grupi pesama ona je Srpkinja i plemenito biće koje pati sa svojim narodom, raduje se s njim, slavi njegovu tradiciju, veruje u njegovu budućnost. Njana su prsa „Srpstvom usijana“ kako bi rekao Кapanski i nije čudo što je nju to osećanje inspirisalo da ostvari nekoliko odličnih pesama.

Treću varijaciju, ali ne poslednju ni najnižu pretstavljaju one pesme u kojima Branislava Pandurović kazuje ljubav prema svojoj deci i svojoj porodici, i žene. Iako na prvi pogled najintimnije i po motivima uopšte ljubav majke najuže, često baš te pesme sadrže u isti mah i kosmička i patriotska osećanja i misli iz ranijih ciklusa koje misli i osećanja probijaju kroz njenu intimu kao zlatna potka.
Božidar Kovačević

mek povez, format 14 x 20 cm , potpis i posveta autorke na predlistu , ćirilica,62 strane