Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Lepo ocuvano


Bagdala


Autor - osoba Елијар, Пол, 1895-1952 = Éluard, Paul, 1895-1952
Naslov Дворац сиротих : песме и поеме / Пол Елијар ; [превео Никола Трајковић]
Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1961
Izdavanje i proizvodnja Крушевац : Багдала, 1961 (Крушевац : `Душан Петронијевић`)
Fizički opis 143 стр. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Трајковић, Никола, 1896-1985 = Trajković, Nikola, 1896-1985
Zbirka Мала библиотека : Поезија у преводу
ISBN (Брош.)
Napomene Стр. 139-[144]: Белешка о песнику / Н.[Никола] Т.[Трајковић].
Predmetne odrednice Елијар, Пол, 1895-1952 – Поезија

ol Elijar rođen kao Eugen Emil Pol Grindel (franc. Paul Éluard; Sen Deni 14. decembar 1895 — Šaranton le Pon, 26. novembar 1952) je bio francuski pesnik, jedan od začetnika nadrealističkog pravca u književnosti.

Biografija[uredi | uredi izvor]
Elijar je rođen u Sen Deniju, Francuska, kao sin Klementa Grindela i Žane Kuzin.[1] U 16. godini oboleo je od tuberkuloze zbog čega je prekinuo školovanje.

Upoznao je Galu, rođenu kao Elenu Ivanovu Diakonovu, sa kojom se oženio 1917. godine u švajcarskom sanatorijumu u Davosu. Par je imao ćerku koja se zvala Sesil.

U tom periodu Elijar piše svoje prve pesme. Posebno je bio nadahnut stvaralaštvom Volta Vitmana. Godine 1918. Žan Polan ga je `otkrio` i predstavio Andreu Bretonu i Luju Aragonu. Nakon saradnje sa nemačkim dadaistom Maksom Ernstom, koji je ilegalno prešao u Francusku 1921. godine, ulazi u trojnu zajednicu života sa Ernstom i Galom već naredne godine.

Nakon bračne krize, na povratku u Francusku 1924. godine dosta putuje po svetu. Njegovo stvaralaštvo u ovom periodu je reflektovano burnim događanjima i iskustvima u njegovom životu. 1929. godine ponovo oboleva od tuberkuloze i razvodi se od Gale koja započinje romansu sa Salvadorom Dalijem sa kojim ostaje do kraja života.

1934. godine ženi se sa Nuš (pravim imenom Marija Benc) koja se smatrala maskotom nadrealističkog pokreta, koju je Elijar upoznao preko svojih prijatelja Manu Reja i Pabla Pikasa. Tokom Drugog svetskog rata uključuje se u Pokret otpora i tokom tog perioda piše dela Liberty (1942), Les sept poèmes d`amour en guerre (1944) i En avril (1944): Paris respirait encore! (1945).

Pridružio se Komunističkoj partiji Francuske 1942. godine zgog čega dolazi do razlaza sa nadrealistima, a kasnije je u svojim političkim esejima opisivao Josifa Staljina. Milan Kundera se prisećao kako je bio šokiran kada je svojevremeno čuo glasine kako je Elijar javno odobravao smrtnu kaznu vešanjem za svog prijatelja, Praškog pisca Zavisa Kalandru, 1950. godine.

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Grob Pola Elijara
Tuga zbog prerane smrti njegove žene Nuše 1946. godine bila je inspiracija za delo `Le temps déborde` 1947. godine. Principi mira, samoupravljanja i slobode postali su njegova nova strast.

Bio je učesnik Kongresa intelektualaca za mir u Vroclavu 1948. godine kojem je prisustvovao i Pablo Pikaso koga je sam Elijar ubedio da učestvuje. Elijar je upoznao svoju poslednju ženu Dominik Lauru na kongresu za mir u Meksiku 1949. godine. Venčali su se 1950. godine. Elijar je svoje delo `Feniks` posvetio upravo njoj.

Pol Elijar je preminuo od srčanog udara novembra 1952. godine. Sahrana je obavljena u mestu Šaranton-le-Pon, a organizaciju sahrane je preuzela Komunistička partija. Sahranjen je na groblju Per Lašez u Parizu.

Dela[uredi | uredi izvor]

Delo Répétitions iz 1922. godine, korice Maks Ernst
1913 : Premiers poèmes
1916 : Le Devoir
1917 : Le Devoir et l`Inquiétude
1918 : Pour vivre ici
1920 : Les Animaux et leurs hommes, les hommes et leurs animaux
1923 : L`Amoureuse
1924 : La courbe de tes yeux
1924 : Mourir de ne pas mourir
1925 : Au défaut du silence
1926 : La Dame de carreau
1926 : Capitale de la douleur
1926 : Les Dessous d`une vie ou la Pyramide humaine
1929 : L`Amour la Poésie
1930 : Ralentir travaux
1930 : À toute épreuve
1930 : L`immaculée conception
1932 : Défense de savoir
1932 : La Vie immédiate
1935 : La Rose publique
1935 : Facile
1936 : Les Yeux fertiles
1937 : Quelques-uns des mots qui jusqu`ici m`étaient mystérieusement interdits, GLM
1938 : Les Mains libres
1938 : Cours naturel
1938 : La victoire de Guernica
1939 : Donner à voir
1939 :Je ne suis pas seul
1941 : Le Livre ouvert
1942 : Poésie et vérité 1942
1942 : Liberté
1943 : Avis
1943 : Courage
1943 : Les Sept poèmes d`amour en guerre
1944 : Au rendez-vous allemand
1946 : Poésie ininterrompue
1947 : Le Cinquième Poème visible
1947 : Notre vie
1947 : À l`intérieur de la vue
1947 : La Courbe de tes yeux
1947 : Le temps déborde
1948 : Poèmes politiques
1951 : Le Phénix
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Napisao je uvodnu pesmu za francusko izdanje `Jame` od Ivana Gorana Kovačića
U junu 1946. godine je boravio u Beogradu gde je između ostalog prisustvovao i suđenju Draži Mihailoviću.
Govorio je ...[uredi | uredi izvor]
Neke knjige treba okusiti, druge progutati, a samo neke sažvakati i svariti.
Oni koji se penju stepenicama uspeha nikada se ne žale da su ostali bez daha
Živeo sam kao senka, a ipak znao da pevam o suncu

Nadrealisticka poezija
Francuska knjizevnost