Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Beograd, Beograd-Novi Beograd |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Нова књига поезије Ненада Грујичића, „Сремскокарловачке терцине“ (Бранково коло, 2020), садржи 80 песама, на 180 страна. У целини посвећена Сремским Карловцима и Стражилову, прохујалим и актуелним временима, незаборавним и свакодневним појавама, личностима и догађајима везаним за овај јединствени културни амбијент.
Песме у књизи испеване су у форми терцине која је веома ретка у српској поезији, а у савременој готово незаступљена. То је облик песме састављен од више терцета повезаних, нарочитим, (верижним) римовањем aba cdc dcd..., која се закључује последњим – издвојеним стихом.Терцина или терца рима (terza rima), трећа рима, настала је у италијанској књижевности из народног терцета („риторнела“).
У писану поезију први је уводи Данте, у стиху једанаестерцу, а потом је преузимају европски песници, нарочито немачки и руски лиричари, у петостопном и шестостопном јамбу, а француски – у чувеном александринцу, дванаестерцу. У јужнословенској књижевности терцину проналазимо у шеснаестом веку, у „Рањином зборнику“, у такозваном „Дубровачком канцонијеру“
У нашој поезији јавља се код Алексе Шантића, повремено и код Тина Ујевића, те код Вељка Петровића, а у модификованом облику и код Симе Пандуровића и Владислава Петковића Disa. Иако је отворена, веома мобилна и лакокрила форма, терцина представља својеврсну „тајну“ и проблем многим песницима, понајпре због троструког римовања.
ocuvana sa posvetom autora
met