pregleda

СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ ТЕРЦИНE - НЕНАД ГРУЈИЧИЋ


Cena:
350 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Beograd,
Beograd-Novi Beograd
Prodavac

joovanas (3142)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 3666

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Нова књига поезије Ненада Грујичића, „Сремскокарловачке терцине“ (Бранково коло, 2020), садржи 80 песама, на 180 страна. У целини посвећена Сремским Карловцима и Стражилову, прохујалим и актуелним временима, незаборавним и свакодневним појавама, личностима и догађајима везаним за овај јединствени културни амбијент.

Песме у књизи испеване су у форми терцине која је веома ретка у српској поезији, а у савременој готово незаступљена. То је облик песме састављен од више терцета повезаних, нарочитим, (верижним) римовањем aba cdc dcd..., која се закључује последњим – издвојеним стихом.Терцина или терца рима (terza rima), трећа рима, настала је у италијанској књижевности из народног терцета („риторнела“).

У писану поезију први је уводи Данте, у стиху једанаестерцу, а потом је преузимају европски песници, нарочито немачки и руски лиричари, у петостопном и шестостопном јамбу, а француски – у чувеном александринцу, дванаестерцу. У јужнословенској књижевности терцину проналазимо у шеснаестом веку, у „Рањином зборнику“, у такозваном „Дубровачком канцонијеру“

У нашој поезији јавља се код Алексе Шантића, повремено и код Тина Ујевића, те код Вељка Петровића, а у модификованом облику и код Симе Пандуровића и Владислава Петковића Disa. Иако је отворена, веома мобилна и лакокрила форма, терцина представља својеврсну „тајну“ и проблем многим песницима, понајпре због троструког римовања.

ocuvana sa posvetom autora

met

Ostalu ponudu mozete videti na:
Ostalu ponudu mozete vi oddeti na:
https://www.kupindo.com/Clan/zdravkas/SpisakPredmeta
https://www.kupindo.com/Clan/joovanas/SpisakPredmeta

Za vise kupljenih knjiga smanjuju se troskovi postarine.

Troškove poštarine snosi kupac prema zvaničnom cenovniku PTT Srbije.

Za teritoriju Beograda moze licno preuzimanje,po dogovoru!
Ukoliko se salje post-expresom ili kao vrednosno pismo,ne mora da se uplacuje pre slanja!
Molimo Vas, da pre same kupovine, putem poruke proverite da li je knjiga još na stanju



Predmet: 70652785
Нова књига поезије Ненада Грујичића, „Сремскокарловачке терцине“ (Бранково коло, 2020), садржи 80 песама, на 180 страна. У целини посвећена Сремским Карловцима и Стражилову, прохујалим и актуелним временима, незаборавним и свакодневним појавама, личностима и догађајима везаним за овај јединствени културни амбијент.

Песме у књизи испеване су у форми терцине која је веома ретка у српској поезији, а у савременој готово незаступљена. То је облик песме састављен од више терцета повезаних, нарочитим, (верижним) римовањем aba cdc dcd..., која се закључује последњим – издвојеним стихом.Терцина или терца рима (terza rima), трећа рима, настала је у италијанској књижевности из народног терцета („риторнела“).

У писану поезију први је уводи Данте, у стиху једанаестерцу, а потом је преузимају европски песници, нарочито немачки и руски лиричари, у петостопном и шестостопном јамбу, а француски – у чувеном александринцу, дванаестерцу. У јужнословенској књижевности терцину проналазимо у шеснаестом веку, у „Рањином зборнику“, у такозваном „Дубровачком канцонијеру“

У нашој поезији јавља се код Алексе Шантића, повремено и код Тина Ујевића, те код Вељка Петровића, а у модификованом облику и код Симе Пандуровића и Владислава Петковића Disa. Иако је отворена, веома мобилна и лакокрила форма, терцина представља својеврсну „тајну“ и проблем многим песницима, понајпре због троструког римовања.

ocuvana sa posvetom autora

met
70652785 СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ ТЕРЦИНE -  НЕНАД ГРУЈИЧИЋ

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.