Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Aleksa Šantić - Pesme
Antologija najlepših pesama `Poezija koja život znači` Alekse Šantića.

Pošto je rođen strogo patrijahalnoj, bogatoj mostarskoj trgovačkoj porodici, u konzervativnoj društvenoj sredini, ukućani nisu imali dovoljno razumevanja za njegov talenat. Vrlo mlad, zaljubljuje se u Slavonku Anku Tomlinivić, ćerku siromašnog fotografa koju ostavlja pod pritiskom svoje porodice. Kasnije upoznaje Zorku Šolinu, mladu i bogatu Mostarku, koja zbog interesa svoje porodice napušta pesnika.

Šantić se posle završetka trgovačke škole u Trstu i Ljubljani, vratio u rodni grad, i u njemu ostao do kraja svog života. U zrelim godinama Aleksa Šantić strasno se angažuje u društvenom i politićkom životu svoga doba. Šantić je bio osnivač kulturnog lista „Zora“ i predsednik Srpskog pevačkog društva „Gusle“.

Aleksa Šantić, skoro čitav svoj život i književni vek proveo je u Mostaru, gradu mladosti i lepote. Taj grad, njegova duša život, bili su mu inspiracija za stvaranje najlepših ljubavnih i lirskih pesama, kao što su „Emina“ i „Ostajte ovde“.

Kao pesnik Šantić je stvarao na prelomu dva veka, devetnaestog i dvadesetog, i više nego i jedan drugi pripadnik svog pesničkog naraštaja povezao je u svom delu ideje i pesničke težnje jednog i drugog.

Prvu pesmu objavio je 1886. godine, a prvu zbirku pesama 1891. Osim pesama, pisao je i poetske drame, među kojima su najvažnije: „Pod maglom“ i „Hasanaginica“ (rađena je po motivima iz poznate narodne pesme). U Šantićevom pesničkom formiranju, od domaćih pesnika, pored Vojislava Ilića, najveći udeo imao je Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih Hajne i drugi nemački romantičari. Za razliku od većine pesnika svog doba, naročito Dučića i Rakića, koji su se sve više evropeizovali, Šantić je do kraja ostao veran nacionalnim i socionalnim idealima prošlog veka. On je pevao o slobodi, srpstvu, socijalnoj pravdi, hrišćanstvu, ...

Sav zaokupljen tom visokom ulogom koju je nametnuo poeziji, Šantić, naročito u početku, nije poklanjao veću pažnju pesničkoj formi, te su njegove pesme često nailazile na nepovoljan prijem kritike.

Šantić je u daljem svom radu nastojao da piše što bolje, da mu stil bude što kreativniji i što jednostavniji. Kao i drugi tadašnji pisci, rado se prihvatio stroge i koncizne forme soneta i u toj vrsti dao neke od svojih najboljih pesama. Punu stvaralačku zrelost dostigao je u razdoblju između 1905. i 1910. godine. Poezija Alekse Šantića kreće se u celini između dva tradicionalna opredeljenja, između ličnih i kolektivnih osećanja, ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.

Kao ljubavni pesnik razvo se pod uticajem sevdalinki, muslimanskih narodnih pesama. U njegovim pesmama dočaran je orijentalini ambijent bašta, behara, šarenih leptira; devojka koja se pojavljuje u njima sva je okićena đerdanima, bujne i izazovne, ali ipak i skrivene lepote. Pesnik je zanesen tim raskošnim svetlom, ali on nikada nije u njemu, već ga posmatra prikriven, sa bojažljive udaljenosti. Čežnjivo, čulno raspoloženje prelazi u tugu zbog neostvarene ljubavi, promašenosti u ličnom životu i usamljenosti kao u pesmi „ Jedna suza“, za koju je rečeno da „sada među najdirljivije ljubavne pesme kod nas, po tonu patrijahalne i čiste iskrenosti“.

Osećanje bratske ljubavi širi se u njegovim pesmama u sve većim i većim krugovima, na porodicu, na prijatelje drugove, na žive i mrtve srpske književnike, kojim ačesto posvećuje svoje pesme, na ceo srpski narod, na prirodu. Vezanost na svoj rodni grad i domaće ognjište duboka je i trajna, njeno kidanje izaziva bol u pesnikovoj duši. U nekim od svojih naj potresnijih pesama Šantić peva o patnji onih koji zauvek napuštaju svoju domovinu i odlaze u tuđi svet, kao što su „Ostajte ovde“ i „Hleb“.

Šantić je na najpotresniji način iskazao patnju i veličinu radnog čoveka, seljaka i radnika. Među njima su neko od najboljih koje je napisao: „O klasje moje“, „Moji očevi“, „Kovač“, „Pesma podzemlja“ i dr. Ova poslednja posvećena je radničkoj klasi, i u njoj se izrazito oseća pobednički hod revolucije. U isti krug spada i najbolja Šantićeva pesma i jedna od najlepših u našoj poeziji „Veče na školju“, koja je objavljena 1904. godine i govori o sudbini srpskog naroda.

Izdavac: Ringier Axel Springer doo, Beograd
Godina: 2015
Broj strana: 63
Povez: meki
Biblioteka: BLIC

Ocena: 5-. Vidi slike.
Skladište: Blic 9

Težina: 50 grama

NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine.
21-50 gr-85 dinara
51-100 gr - 92 dinara
101-250 gr - 102 dinara
251-500 gr – 133 dinara
501-1000gr - 144 dinara
1001-2000 gr - 175 dinara
Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku

U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO.
DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO.
Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo
http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta
Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo
http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija