Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-88391-14-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Novaković, Duško, 1948- = Novaković, Duško, 1948-
Naslov Sećanje na prve ljude : izabrane pesme : (1976-2000) / Duško Novaković
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 2012
Izdavanje i proizvodnja Raška : ǂCentar za kulturu ǂ`Gradac`, 2012 (Raška : Gramis)
Fizički opis 262 str. ; 21 cm
(broš.)
Napomene Tiraž 300
Beleška o pesniku: str. 255-256.

Jednom sam svoj odgovor na anketu o srpskoj posleratnoj poeziji naslovio Nestajanje tragizma. Ukratko, smatrao sam da se srpska posle- ratna poezija nije u dovoljnoj meri otvorila za tragične događaje u samom ratu i posle njega, odnosno za udese i stradanje pojedinca, a i kad jeste, daje bila opterećena vladajućom ideologijom i imperativom prevladavanja prošlosti kroz, navodno konačno, sistemsko i doktrinarno rešenje nepravdi u kojem su živele generacije.
Novo varvarstvo ili večno varvarstvo je jedna od pesnikovih opsesivnih tema: ispod retorike nove Atlantide i novog Jerusalima pesnik svedoči o novim Sodomama i Gomorama, novim razaranjima hrama u savremenom svetu, bilo da je u pitanju konkretni socijalistički poredak, u ranim knjigama, bilo da su u pitanju zapadne vrednosti i postsocijalizama, u kasnijim knjigama.
Upravo zbog toga što se prema društvu i idejama o ustrojstvu društva pesnik nevino otvara, utoliko postaje jači njegov kritički glas. On postaje angažovan upravo zbog toga što vidi dalje, što oseća dublje, nego zbog toga što je to na ceni u modernoj poeziji, što i u tzv. urbanoj poeziji treba da bude u podtekstu. Ne može se tek tako lako i brzo dosegnuti i trenutak više spoznaje, zanemarivanjem niže... poručuje nam pesnik u pesmi Bog mirisa.
Uverljivost pesnikovog glasa potiče od neverovatne pesnikove moći anamneze, kao da jedna anamneza izaziva drugu, što možda i jeste stanje koje pesnik priželjkuje, bilo da se anamneze tiču neposredne datosti sveta i sebe, bilo da se tiču lične ili društvene istorije.
Čitalac Novakovićeve poezije često može biti zatečen nagomilavanjem slika i motiva u jednoj jedinoj pesmi i pomisliti da pesnik to neće uspeti da razreši. Međutim, čitalac će gotovo uvek biti ozaren razrešenjem, uspostavljanjem paradigmatskih relacija u pesmi na njenom samom kraju. Za pravu poeziju je zaista potrebno nadahnuće!
Jer, da lije moderna lirska pesma kao kod Helderlina produžetak jednog osećanja, pitao sam se u jednom tekstu o poeziji Duška Novakovića. Poezija je postala izraz nemogućnosti održanja samo jednog osećanja, izraz hipersenzibilnosti modernog pesnika koji je svestan da mu nigde nema počinka ni ostanka, daje njegova nirvana večno kretanje kroz beskrajne oblike prošlosti, senzacija i samog jezika sa njegovim nesagledivim učincima u proizvođenju razlika.
Nenad Milošević (Odlomci iz pogovora)


Pesnik i prevodilac, Duško Novaković rođen je 25. oktobra 1948. godine u Podgorici. Jedno vreme je živeo u Makedoniji. Završio je gimnaziju u Strumici, a potom je pohađao je studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Uređivao je poeziju u više listova i časopisa: Književna reč, Književnost, Književne novine, revija Ovdje, a bavio se i prevođenjem savremene makedonske književnosti, pretežno poezije. Jedan je od inicijatora i osnivača Srpskog književnog društva i član je Srpskog PEN centra. Živi u Beogradu.
Objavljena dela
Novaković je kao pesnik debitovao 1976. godine zbirkom pesama Znalac ogledala. Autor je 13 zbirki poezije:
Znalac ogledala (1976),
Poderotine na vreći (1979),
San i životinje (dvojezično na srpskohrvatskom i makedonskom, 1980),
Nadzornik kvarta (1982),
Dijalog o nemaru (1986),
Hodnikom (1991),
Znalac ogledala i pridružene pesme (1995),
Stacionarije, pesme rata i mesečarenja (1998)
Izabrao sam Mesec,
Dostavljeno muzama,
Bioskop Lemijer/Cinema Lumiere (dvojezično),
Tupan i njegov pedagog,
Klupe nenagrađenih (2008)
Kada ćemo svetla pogasiti (2011)
Zabava za utučene – izabrane pesme od 2002. do 2012. godine (Zadužbina Desanka Maksimović, Beograd, 2012)
Sećanje na prve ljude – izabrane pesme od 2002. godine (Gradac, Raška, 2012)
Nagrade i priznanja
Milan Rakić, Mlada Struga, Branko Miljković, Zmajeva, Disova, Danica Marković, Vasko Popa, Risto Ratković, nagradu Istok-Zapad,
Za knjigu Klupe nenagrađenih dobio je dve nagrade: nagradu Grada Beograda za književnost za 2008. i nagradu Đura Jakšić, Nagrada Desanka Maksimović za celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji, Povelja Barskog Ljetopisa. Njegovo dosadašnje pesničko delo svrstava ga u istaknutog reprezenta savremene srpske poezije. O stvaralaštvu ovog autora sačinjen je zbornik radova: Poezija Duška Novakovića i publikacija Duško Novaković – Disovo proleće.
MG42