Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-447-0183-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Karanović, Vojislav, 1961- = Karanović, Vojislav, 1961-
Naslov Svetlost u naletu / Vojislav Karanović
Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2004
Izdanje 2. izd. / priredio Novica Petković
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Plato ; Vrbas : Vitalova književna fondacija, 2004 (Beograd : Plato)
Fizički opis 103 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Petković, Novica, 1941-2008 = Petković, Novica, 1941-2008
Vučković, Radovan, 1935-2016 = Vučković, Radovan, 1935-2016
Delić, Jovan, 1949- = Delić, Jovan, 1949-
Zbirka ǂBiblioteka ǂPosle Orfeja
(karton s omotom)
Napomene `Vitalova knjiga godine 2003.` --> omot
Tiraž 1.000
Str. 77-82: Suptilna lirika / Novica Petković
Str. 83-87: Lirski impresionizam / Radovan Vučković
Str. 88-93: Pjesnička slika kao spoj kosmičkog i tjelesnog / Jovan Delić
Napomena o ovom izdanju: str. 94-96
Beleška o piscu: str. 99.
Predmetne odrednice Karanović, Vojislav, 1961- -- `Svetlost u naletu`

Svet nestvaran, treperav
Vojislav Karanović: `Svetlost u naletu`
Sudimo li u ravni ideja - govor, dakako, ide o svrhovitosti i delotvornosti poezije - šesta Karanovićeva zbirka je izrazito ekskluzivno pesničko delo. Množina njenih vrednosti, nedavno oglašena prestižnom “Vitalovom” nagradom, sadržana je u načinima i učincima prevladavanja rečene ekskluzivnosti.
Pesmama prvog ciklusa Karanović, da tako kažemo, problematizuje “boju pogleda”, odnosno osobenost pesničkog viđenja sveta i pojava u njemu. Tzv. razumskom, logičkom, ako hoćemo i naučno egzaktnom razumevanju, protivstavlja intuitivno, imaginativno, vizionarsko. Jezik kojim pesnik svoje viđenje saopštava “jeste proziran/ali ono što se kroz njega vidi/ nevidljivo je”. Naprosto zato što polje koje umetnik pokušava da naslika samo u njemu postoji, zato što je prizor jezera kakav pesnik vidi samo u njegovoj svesti stvaran. Pesme drugog ciklusa nude, pored ostalog, rezultate pesnikovog pokušaja da ispita taj svet s one strane vidljive realnosti, taj “svet/nestvaran, treperav”, da pronikne u njegov smisao i njegove vrednosti. Mada se postojanje (i postojanost) paralelne realnosti ne dovodi u pitanje, zaključak se svodi na minimiziranje, pa i na poricanje uloge i moći poezije. “Spletovi reči, šuma rečenica/tihi proplanci” su uzrokovani pesnikovim reagovanjem na spoljašnji svet. Stih je, odista, davljeniku “pružena ruka”, samo što je davljenik sam pesnik, a i ruka je njegova.
Presudno je, međutim, značajno što se u celom nizu pesama drugog ciklusa poetičke ideje i teme prelamaju u prizorima i iskazima koji posreduju krize emocija i slabosti tela, čovekovom ruševnošću i konačnošću izazvane strepnje, nemire, oluje. Pesničko viđenje sveta, saznanje koje ishodi iz poetskog promišljanja života, baš kao i ono njemu suprotstavljeno, svedoči da smo “lomni/i krti”, da “život klizi niz nekakvu/strminu”, da je približavanje “carstvu senki” neumitno. Na taj su način poentirane i pesme trećeg, završnog ciklusa, iz takvog konteksta proizlazi odgovor na pitanje koje se od početka zbirke postavljalo: šta je zapravo stvarno? Stvarne su, veli pesnik, “ideje koje vijugavo/vrludaju kroz našu svest”. Koliko su stvarni autentične emocije i duhovna uznesenja, stvarni su i biološki (recimo: i antropološki) zakoni koji nas sudbinski određuju.
Poezija per se je ne samo legitimna nego i egzemplarna tema modernog i postmodernog pesništva. Kako je došlo do toga da znatan deo pesništva sa čoveka i bivstvovanja zanimanje preusmeri prema sebi samom, smislu i meri svog delovanja, pa i prema strogo poetičkim pitanjima, pokušavaju da objasne nekolike discipline. Navodi se zatamnjenje svih vidika koje preti ljudskoj civilizaciji, obesmišljavanje epohalnih ideja, rušenje standarda itd., sve do potrošenosti tema i jezika. Gde god bila istina, pevanje je u našem vremenu identifikovano sa bivstvovanjem. Iz tog poistovećenja često ume, po mišljenju jednog kritičara iz Karanovićevog naraštaja, da proizađe protivurečna pozicija: pesnik poriče dejstvenost poezije i pri tom uznosi evokativnu moć jezika. A najčešće je, kako jedan potpisnikov vršnjak reče, posredi opevanje žumanceta u belancetu oko žumanceta.
Pevanje Vojislava Karanovića je, srećom, očigledna potvrda prve mogućnosti. Njegove pesme punom merom prevladavaju svedenost svojih poetičkih tema, obezbeđuju iskazu složenost i punoću, a čitaocima saradnju i uživanje. S razlogom se, uostalom, među pesnicima afirmisanim tokom završnih decenija dvadesetog veka, Karanović smatra liričarom bez premca.
Bogdan A. Popović


Kraj devetnaestog veka obeležila su pitanja koja postavljaju junaci Dostojevskog i Ničeov uzvik o smrti Boga. Dvadeseti vek završio ce pitanjem o kraju čoveka u književnosti od Beketa do Pinčona, u filozofiji i istoriji od Fukoa do Sloterdajka. Sa takvim nasleđem modernizma književnost i mišljenje ulaze u novi milenijum. Kao u tragediji života koji ce rađanjem i smrću obnavlja i nestaje, ponovo treba pronaći iste odgovore na ista pitanja. Poslednje pribežište su granične egzistencijalne situacije i najsnažnija osećanja-ljubav i smrt, radost, bol, samoća, očajanje, nežnost, bliskost... Napokon i sreća stvaranja, čitanja, razumevanja... Još samo tu leži odgovor na izazove informatike i genetike, tehnologije i društvene kontrole. Ispitivanju simbola i metafora jednog doba i nadi da ce iz njih nešto ponovo rađa posvećena je ova biblioteka. Biblioteka Orfej koju je uređivao Zoran Mišić tragala je za modernim u prostorima fantastike i romantizma. Bilo je odavno vreme da se nastavi dalje. Biblioteka Posle Orfeja traga za onim što je ostalo od modernizma i što dolazi posle njega u literaturi i mišljenju.

Vojislav Karanović (1961, Subotica), diplomirao je jugoslovenske i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i eseje. Radi kao urednik u Radio-televiziji Srbije. Objavio je knjige pesama: Tastatura (1986), Zapisnik sa buđenja (1989), Živa rešetka (1991), Strmi prizori (1994), Sin zemlje (2000), Svetlost u naletu (2003), Dah stvari (izabrane pesme, 2005), Naše nebo (2007), Unutrašnji čovek (2011), Poezija nastaje: izabrane pesme / Poetru Originating: selected poems: bilingual edition (2014), Izbrisani tragovi (2017), kao i knjigu eseja Oslobađanje anđela (2013). Živi u Beogradu.

MG 82 (N)