ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1966
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Minderović, Čedomir, 1912-1966 = Minderović, Čedomir, 1912-1966
Naslov Ogrlica za Nailu / Čedomir Minderović
Vrsta građe poezija
Jezik srpski
Godina 1966
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1966 (Beograd : Prosveta)
Fizički opis 69 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Raičković, Stevan, 1928-2007 = Raičković, Stevan, 1928-2007
Zbirka Albatros. ǂKolo ǂ4 ; 6
Napomene Str. 5: Uz ovu knjigu / Stevan Raičković.
Stanje: inventarska nalepnica i pečat muzičke škole, inače veoma dobro očuvano.

UZ OVU KNJIGU
Poetski rukopis „Ogrlica za Nailu“, koji sledi iza ovih nekoliko uvodnih rečenica, Čedomir Minderović je poslao „Prosveti“ 16. decembra 1965. godine, uz propratno pismo, „sa ’Korane’ koja tako reći sad diže sidro za polazak u Indiju`. Većina ovih pesama bila je objavljena, u poslednje vreme, po našim listovima u časopisima. „Ja sam se poslednjih meseci prilično zakopao u poslove, tj. pisanje...“, kaže u pomenutom pismu pesnik. A malo dalje: „...tek sam sad na brodu, uspeo da zbirku ljudski prekucam i sredim.`
Tako je Minderovićeva „Ogrlica za Nailu“, sa broda „Korana“ u Jadranskom moru, doprla do nas.
Ovom rukopisu, van volje pesnika, pridružena je u pesma „Omča Angletera“, koju je Minderović napisao na palubi ili u kabini, na istom putovanju za Induju, kada je brod „Korana“ plovio već Arabijskim morem. Datirana je 31. decembra 1965. godine. Ova tragična pesma, doprla je, do nas u domovini, posle još tragičnije vesti od 16. januara 1966. godine, da je srce pesnika Čedomira Minderovića, u Delhiju, prestalo da kuca.
Poslednje što je stiglo u Beograd sa ovog putovanja bila je urna sa prahom pesnika ove knjige.
23. januar 1966. u Beogradu, Stevan Raičković

Čedomir Minderović (Beograd, 31. oktobar 1912 – Delhi, 16. januar 1966), književnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik Socijalističke Republike Srbije.
Rođen je 31. oktobra 1912. godine u Beogradu.
Kao đak gimnazije pristupio je revolucionarnom omladinskom pokretu, zbog čega je kao maloletnik odgovarao pred Državnim sudom za zaštitu države i bio osuđen na šest meseci zatvora.
Član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i učesnik Narodnooslobodilačke borbe je od 1941. godine. Tokom NOR-a bio je na dužnostima:
političkog komesara bataljona u Posavskom partizanskom odredu,
političkog komesara Šestog beogradskog bataljona u Prvoj proleterskoj brigadi,
člana Politodela Druge proleterske brigade,
rukovodilac Politodela Šeste istočnobosanske brigade,
član Politodela 27. istoičnobosanske divizije
član Propagandnog odeljenja Vrhovnog štaba NOV i POJ.
Posle oslobođenja Jugoslavije, nalazio se na funkcijama:
član Agitpropa Centralnog komiteta KP Srbije,
direktor Izdavačkog preduzeća „Prosveta“ iz Beograda
generalni sekretar Saveza književnika Jugoslavije,
predsednik Udruženja književnika Srbije,
upravnik Narodne biblioteke Srbije, od 1960. do 1965.
Bio je član Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i imao čin rezervnog potpukovnika JNA. Od 1957. godine se nalazio u diplomatskoj službi u Državnom sekretarijatu za inostrane poslove.
Umro je 16. januara 1966. godine u Delhiju, glavnom gradu Indije, gde se nalazio u diplomatskoj službi. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Jedan je od prvih zaslužnih ličnosti sahranjenih u ovoj aleji, koja je izgrađena godinu dana pre njegove smrti.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima je Orden narodnog oslobođenja.
Njegova prva supruga Katarina Keta Šer-Minderović bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe. Uhvaćena je i streljana u Šapcu 1942. godine.
Književni rad
U svojim predratnim književnim delima prikazivao je bedu gradskih predgrađa i buntovnost političkih i socijalno potlačenih. U tom periodu objavio je nekoliko zbirki pesama i 1940. godine knjigu poetske proze „Uska ulica“. Tokom rata je pisao rodoljubive pesme, a posle rata je napisao:
ratni dnevnik „Za Titom“, objavljen u Beogradu 1945. i 1959. godine,
poemu „Povratak pesnika u ulicu koje više nema“, Zagreb 1949. godine,
roman „Oblaci nad Tarom“, Beograd 1947. i 1958. godine,
zbirku pesama „Gorke godine“, 1958. godine,
zbirku pesama „Potonula džungla“, 1959. godine,
roman „Poslednji koktel“, Beograd 1961. godine,
zbirku pesama „Film u tri epohe“, Beograd 1964. godine,
zbirku pesama „Ogrlica za Nailu“, Beograd 1966. godine,
„Tragovi Indije“, 1966. godine.
Kao književnik Minderović je ostao upamćen kao modernista među socijalnim piscima. Autor je nekih od poznatijih revolucionarnih pesama od kojih se ističu – „Crven je istok i zapad“, „Jugoslavija“ i „Steg partije”. Godine 1946. je pobedio na konkursu za himnu FNR Jugoslavije, ali ova pesma nikada nije zvanično usvojena i do kraja postojanja SFRJ je kao himna korišćena pesma „Hej Sloveni“.
MG10 (N)