ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Krstivoje Ilić : ELEGIJE IZ KAZAMATA , Rad 1989, str. 72.
Poezija.
Očuvanost 4.

Крстивоје Илић (Брдарица, код Шапца, 3. марта 1938) је српски песник, песник за децу и антологичар.

Основну школу завршио у оближњем Драгињу, Средњу трговачку у Шапцу, дипломирао на Вишој педагошкој школи у Шапцу, потом наставио студије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Песме је почео да пише у основној школи. Као песник откривен је у Нишу, на конкурсу часописа Градина за поезију, када му је награђен циклус песма „Раздор у слуху руже“. У Нишу је потом боравио дуже више пута, па тако и сачинио антологију нишких песника. Као изразити фудбалски таленат, једно време је играо фудбал у шабачкој Дудари и аматерским клубовима.

Крстивоје Илић је рафинирани лиричар у чијим песмама доминира меланхолична нит као израз људске драме и егзистенцијалног неспокојства.

Заступљен је у бројним антологијама и изборима српске поезије и српске дечје поезије. Превођен на стране језике. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи као професионални писац у Шапцу.
Садржај
Књиге песама

Раздор у слуху руже, 1973;
Лабудови над Вила-Леском, 1977;
Јастреб на нишану, 1980;
Елегије из предграђа, 1982;
Приговор Орфеју, 1987;
Елегије из казамата, 1989;
Јесењи предели, 1990;
Катрени о вину, 1992;
Пролеће у Драгињу,1994;
Мишарске елегије, 1995;
Сабор бесмртника, 1996;
Изабране и нове песме, 1996;
У судњи час, 2001;
Елегије над горама и водама, 2003;
Порекло сонета, 2006;

Песме за децу

Мале љубавне песме, 1989;
Пролеће у Драгињу, изабране песме за децу, 1997;
Пелен и Мелема, 1998;
Дечак из Вила-Леске, избор љубавних песма за децу, 2002;

Драме

Мишарска битка, 2000;

Антологије

Сазвежђе ариљског анђела, 1996;

Награде

Круна деспота Стефана,
Награда за културу „Жика Поповић“ у Шапцу,
Награда Лазар Вучковић,
Награда Србољуб Митић, 2006,
Раде Драинац, 2007,
Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“, 2017[1]