Cena: |
Želi ovaj predmet: | 4 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)
Lično |
Grad: |
Beograd-Dobanovci, Beograd-Surčin |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
PROSVETA Beograd 1974.
tvrde korice, omotnica210 str.
knjiga odlično očuvana ( omoztnica blago krznuta po obodu)
sa posvetom autora
Tekst pesama u ovoj knjizi uspostavljen je konsultujući dve Matićeve zbirke, Bagdalu (Beograd, 1954) i Buđenje materije (Novi Sad, 1959), kao i verzije pesama koje su eventualno pre toga bile štampane u časopisima. Jednom objavljene pesme Matić gotovo nikada nije menjao, tako da su razlike među tekstovima, ako ih uopšte ima, uglavnom jedva vredne pomena. Ali poređenje različitih tekstova ipak je bilo korisno, jer je omogućilo da se otkloni nekoliko manje primetnih štamparskih grešaka, koje su se prenosile iz izdanja u izdanje Matićeve poezije bude objavljen i neki od ranih eseja Jovana Hristića o Matićevoj poeziji, koj su s pravom ključno uticali na njenu recepciju. Esej koji se za ovu svrhu učinio najprikladnijim, „Uvodna beleška za jedno ponovno slušanje Matića”, prvi put je objavljen u listu Danas 1961. godine, a zatim je 1964. preštampan u Hristićevoj knjizi Poezija i filozofija.
Душан Матић (Ћуприја, 1898. – Београд, 1980.) српски је академик, песник, прозни писац, критичар, есејиста, преводилац. Основну школу је похађао у Чачку и Ћуприји, а гимназију у родном граду, Прокупљу, Пироту и Шапцу, а матуру је положио у Ници, у Француској, за време Првог Светског рата.
По завршетку рата студирао је филозофију у Паризу и Београду, а затим је више година радио као професор гимназије у Београду. Као интелектуалац и антифашиста у два наврата је хапшен (1932. и 1938. године), а за време немачке окупације кратко време био је затворен у логору на Бањици.
После Другог Светског рата ради као професор Педагошке академије и обавља више истакнутих функција. Више година био је уредник часописа „Књижевност“, краће време уредник „Књижевних новина“, два пута председник Удружења књижевника Србије. Био је први надреалиста који је ушао у САНУ (Српска академија наука и уметности).