ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Jezik: Nemački
Autor: Strani

dvojezične na romskom i nemačkom
nove
na poklon bookmarker izdavača

Мариелла Још ветровитих светова

Мариелла Још вести из изгнанства

Изгнанство. Топос у двоструком смислу: географско место у Тоскани, где су написане ове песме, и замишљено место повлачења, опоравак од повреда, проналазак куће: »Често вук пева у мојој крви / тада ми је топло / на чудном месту Језик `. То су вести о магичној лепоти, болним сећањима и пркосној потврди живота.
Преводи на ромски језик, у којима јенишка ауторка враћа песме свог изгубљеног језичког света, потичу од Рајка Ђурића, песника „Циганских елегија“.

Невипе андар о егзило

Невипе андар о егзило. Гила. Са преводима на ромски језик Рајка Ђурића. Северна Маријана Плечер

„Док у последњим романима Мариелла Мехр бол доживљава брутално, лепота у песмама надилази бол, речи се осамостаљују ...“ (Марианне Плетсцхер)

Мариелла Мехр, рођена у Цириху 1947. 1981. године објављен је роман „Стеинзеит“, који је преведен на неколико језика. Следе драме и други романи, у којима се његова сопствена трауматична искуства више пута обрађују у литерарном смислу: детета из ромског народа које је одузето од мајке и депортовано у институције. „Вести из изгнанства“ је други свезак поезије Мариелле Мехр, после „У овом сну крочење црвене громаде“ (1983).

... Мариелла Мехр је несумњиво једна од лингвистички најмоћнијих ауторки савремене швајцарске књижевности. Пише лирски сажету прозу; у својој поезији, пак, тежи раскошним, барокним сликама ... (Роман Буцхели, Неуе Зурцхер Зеитунг)

... Овде је Мариелла Мехр пронашла тиху смиреност, готово спокојство, свој властити поетски језик, који унаточ томе не прекрива страхоте живота ... (Ерика Ацхерманн, Ст. Галлер Тагблатт)

... Али постоји и та жудња за животом, која блиста иза свих страхота у њеним песмама, богатим сликама напевима о Цаса росса, љубави, птицама ... (Франзиска Сцхлапфер, Боок Јоурнал Свитзерланд)

... Ново место, долазак после бекства, обликују ове песме, које освајају нове, непознате звукове из језика, који доживљај патње не чине чујним као жалбу, већ се дивљом побуном потврђују против хорора ... (Урс Бугманн, Неуе Лузернер Зеитунг)

... Ничија земља. Ово је дом Мариелле Мехр ... (Исабелла Страуб, Клеине Зеитунг)

... Амбивалентност је формативна за поезију Мариелле Мехрс која, посвећена свету и њему, такође више пута чини очајним и бесом због онога што се догодило и онога што се још увек дешава ... (Дер Бунд)

Вече,
пренагло инаугурисан
виногради беже
у језичкој срећи.
Пре домаћинства камени часови
нагомилано и бело
из руке сунца,
коју је замаглила.
Сад је време брате
да поврати насукану звезду
тако да му се нико не руга
неспретним устима.
Врисак жели да дође до даха
пожртвовни позив игре
чини долину небеском.
Баци ми месец
хлеб немирних.
Заролај ми звезду
пре него што сан отпеван будан.