Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-519-1043-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Priređeno prema izdanju iz 1788. godine

Izdavač: Službeni glasnik, Beograd
Biblioteka: Književne nauke, umetnost i kultura
Kolekcija: Nova srpska književnost XVIII - XX veka
Priredila: Mirjana D.Stefanović
Povez: broširan
Broj strana: 225
Manji format: 12 x 18 cm

NEKORIŠĆENO

Kratkoje napisanije o spokojnoj žizni (1788) Aleksija Vezilića jeste prva zbirka lirike u srpskoj književnosti. Danas se ovi stihove tumače kao vid kritičkog prosvetiteljstva kojem uopšte ne smeta što je ispevan u dva klasična oblika, heksametru i safičkoj strofi, onim formama koje su posrbljene u svojoj morfologiji i koje su iznikle iz tradicije latinskog svetovnog pesništva. Vezilićeva skepsa, odlična baština Sterijinoj, izvorište je tražila u čuvenom jevanđeoskom: „A kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi.“ Prosvetiteljski je, konačno, i njegov kritički način razmišljanja, sav u prostornim a ne vremenskim koordinatama.
Smeštajući prostor čovekovog života između dve neumitne tačke (rođenja i smrti), u želji za spokojnošću kao zadovoljstvom produžava ga cik-cak linijom između oponentnih parova vrlinâ i manâ. Na taj način stavljajući čoveka pred izazov slobode samoodlučivanja. Drukčije kazano i svesno hronološki obrnuto: pesnik se odlučio da ne pravi idejnu masku klasicizma, već da je ogoli u obličju ljudskog lica. Tako je izazvao ljudsko biće da se suprotstavi svojoj duhovnoj maloletnosti. Ne bi li i to moglo da bude obeležje prosvetiteljske poetike, one kritičkog oblika, dakle, živog prosedea nove tradicije?

(K-53)