ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tersit, 2000.
Tvrd povez, 135 strana.

Lepo očuvana knjiga.

Да је наше земаљско постојање бол и мука и да овај живот не траје дуже него један трен, мисао је коју ћемо у најразличитијим облицима наћи у темељу многих филозофских и религијских научавања. Поткрај оног Платоновог дијалога што га под именом Федон знамо, Сократ, пре него што ће испити отров, каже свом пријатељу критону да не заборави да `Асклепију дугујемо петла`. Жртва се, међутим, Асклепију, том митском лекару старих Грка, приносила за оздрављење, не за умирање. Али по Сократовом мишљењу живот је нека врста болести, а смрт је једини начин да се од те болеси излечимо, па отуда и овај на први поглед необични налог том његовом пријатељу. Јер, телесно, земаљско биће човеково извор је свеколике патње и зла на овом свету и зато, ослободити се тела - те, како су орфичари учили, тамнице душе - значи избавити се од свега оног што овоземаљско постојање чини мучним и злим. И уједно значи преселити се у онај вечни живот спрам кога је овај наш земаљски само један тренутак.

А у основи истој овој мудрости учи нас и хришћанска религија, чији оснивач позива људе да не теку блага себи овде доле где мољац и рђа кваре и лупежи поткопавају и краду. Управо да би то имао на уму и да би се на време припремио за царство небеско, многи је средњевековни хришћанин на видном месту држао оно кратко и језгровито упозорење - memeto mori - сећај се смрти.

Из предговора Николе Милошевића