Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

rus44)Kakav je to (jezički) goblen izvezao Goran Babić u knjizi stihova istoimenog naslova? I na šta sve može da nas podseti ta povlašćena reč nesumnjivo simboličkog naboja? Najpre, naravno, na pisanje stihova kao na ritualnu radnju, pesnici se oduvek upoređuju sa veziljama i pletiljama, njihovo ukrštanje i afektivno intonirano slaganje reči zaista je analogno takođe drevnoj, gotovo magijskoj veštini ukrštanja i prodevanja niti. Tekst i tekstil su, uostalom, reči istoga korena, tekstura takođe, a još se u srednjem veku ustalilo viđenje (sakralnog) pisanja kao naročitog “pletenija sloves”. Pisati i bosti iglom,

u doslovnom ili prenesenom značenju, to izlazi na isto, piše se i bode se iglom sa nekim predumišljajem, sa nekim ciljem koji nije samo puko prekraćivanje vremena. Naprotiv, kao da se tokom tako osmišljenog obreda suština samog životnog vremena udeva, učvoruje u onom što izlazi ispod prstiju, pesma ili goblen, ko se za šta odluči. Babić se odlučio za pesmu, neodustajno.