pregleda

Moni de Buli ZLATNE BUBE / Nadrealizam


Cena:
3.490 din
Želi ovaj predmet: 2
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (3694)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,9% pozitivnih ocena

Pozitivne: 6212

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

odlično kao na slikama

ZLATNE BUBE/ Pesme i podsećanja
Ćirilica, Šiven povez, 172 str.
PROSVETA BEOGRAD
1968


Solomon Moni de Buli (Beograd, 27. septembar 1904 – Pariz, 29. mart 1968) bio je srpski pisac jevrejskog porekla. Pripada grupi avangardnih srpskih pisaca između dva svetska rata. Pravo ime mu je Solomon Buli, ali je još na početku književne karijere uzeo umetničko Moni de Buli (Monny de Boully).

Biografija i književni rad[uredi | uredi izvor]
Rođen u jednoj od najstarijih i najbogatijih beogradskih jevrejskih porodica, osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom mestu i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1928. godine. Kako je sam napisao u autobiografiji „Večnost“, detinjstvo je proveo sanjareći i čitajući, a za osamnaest godina osamnaest puta je posetio Beč. Sa petnaest godina odlazi u Berlin gde se upoznaje sa počecima avangardne umetnosti. Grupi srpskih modernista iz kafane „Moskva“ (Stanislav Vinaver, Tin Ujević, Rade Drainac, Dušan Matić, Risto Ratković, Dragan Aleksić i drugi) pristupa 1919. godine, a prvu pesmu objavljuje 1923. godine u „Hipnosu“ Rada Drainca. Bio je među pokretačima novih književnih pokreta, pesničkih proglasa i kratkotrajnih književnih publikacija. Uredio je almanah „Crno na belo“ (1924) i sa Ristom Ratkovićem pokrenuo i uređivao časopis „Večnost“ 1926. godine.

Odlazi u Pariz 1925. godine gde se upoznaje Bretonom, na čiji nagovor u petom broju časopisa Nadrealistička revolucija (La Revolution surrealiste) objavljuje sa svojom beleškom „Vampira“ u prevodu M. Felera. Tako je prvi od srpskih avangardnih pesnika ušao u najuži krug francuskih nadrealista (Andre Breton, Luj Aragon, Pol Elijar), pre nego što se u Beogradu formirala nadrealistička grupa. Krajem godine vraća se u Beograd i do 1928. se književno izuzetno angažuje – objavljuje pesničke knjige: „Krilato zlato“ (1926), „Antena smrti“ (1927) i sa Radom Draincem „Dve avanturističke poeme“, a sa Ristom Ratkovićem poemu „Leviatan“.

Ponovni odlazak u Pariz 1928. godine otvara novu stranicu njegovog književnog angažovanja. Sa Žanom Karivo i Didom de Majo pokreće časopis „Diskontinuite“, sarađuje u časopisima: „Le Grand Jeu“ potom „Les Cahiers jaunes“, „Les Cahiers de l’Etoile” i „Les Cahires du Sud“. Objavljivao je kritiku i reportaže iz pariskog života u „Vremenu“ i „Pravdi“ pod naslovom „Pariska hronika“. Objavio je nekoliko automatskih nadrealističkih tekstova i priču „Konstrukcija jednog sna“ (1927). Kako za njega kaže Predrag Palavestra u knjizi „Jevrejski pisci u srpskoj književnosti“, radio je malo, lenjo, bez žurbe i surevnjivosti, tako da je iz prikrajka gde se sklonio uspeo da ostvari bolje i značajnije delo nego glasni prvosveštenici srpskog nadrealizma. Iako je učestvovao u prvim nadrealističkim poduhvatima u Parizu i Beogradu, Moni de Buli nije bio priznat i prihvaćen među malobrojnim ali moćnim beogradskim nadrealistima, okupljenim oko Marka Ristića. Budući da je živeo u Francuskoj, gde je držao malu antikvarnicu u Parizu i samo povremeno objavljivao poneki putopis u beogrradskim dnevnim listovima, Moni de Buli smatran je nekom vrstom otpadnika iz nadrealističkog pokreta. Punih trideset godina (1938 – 1968) za njega se u književnim krugovima nije ni znalo, dok ga, posle nekoliko memoarskih tekstova u Politici (1966), prijatelji nisu nagovorili da objavi knjigu izabranih pesničkih i proznih tekstova „Zlatne bube“ (1968). Samo nekoliko dana pre njene pojave iz štampe Moni de Buli je iznenada preminuo u Parizu, tako da nije dočekao da vidi svoju knjigu koja ga je posmrtno na glavna vrata ponovo uvela u srpsku književnost.

Knjige[uredi | uredi izvor]
Krilato zlato, poezija, Napredak, Beograd, 1926,
Antena smrti, Napredak, Beograd, 1927,
Dve avanturističke poeme, poeme (sa Radom Draincem), Beograd, 1926,
Leviatan, poema (sa Ristom Ratkovićem), Beograd, 1927,
Zlatne bube, pesme i podsećanja, Prosveta, Beograd 1968,






srpski nadrealizam hanifa osmangić kapidžić avangarda poezija srpske avangarde marko ristić almanah nemoguće dada dadaizam dragan aleksić časopis zenit zenitizam ... ljubomir micić branko ve poljanski

DOK JE SEZONA VIRUSA KNJIGE MOŽDA NEĆEMO SLATI BAŠ SVAKI DAN
IMAJTE RAZUMEVANJA AKO POŠILJKA BUDE STIGLA KOJI DAN KASNIJE (Što ne znači da ne može stići i dan odmah posle narudžbine, zavisi kako se pogodi)
Takođe, mnogo ređe idemo za Beograd, tako da ne računate na lično preuzimanje u Beogradu ukoliko vam je hitno potreban kupljeni predmet.
Poštarina za knjige je u proseku 120-130 dinara, što je mala suma da bi se izlagali riziku i mi i vi, tako da preporučujemo da se transakcije obave putem pošte.
Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili četvrtak, petak i subota.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile poslate u Beograd - ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu u Beogradu da ne bi doslo do neprijatnosti).
Beograd: lično preuzimanje Žarkovo (kod pijace, preko puta Vera), eventualno centar ako nam se potrefe termini dolaska.
U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 120 - 150 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 290-305 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, jer je poštarina od 700 do 3000 din. zavisno od težine knjige, ali ukoliko želite moguće je i poštom. U Beč idem često pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 61722749
odlično kao na slikama

ZLATNE BUBE/ Pesme i podsećanja
Ćirilica, Šiven povez, 172 str.
PROSVETA BEOGRAD
1968


Solomon Moni de Buli (Beograd, 27. septembar 1904 – Pariz, 29. mart 1968) bio je srpski pisac jevrejskog porekla. Pripada grupi avangardnih srpskih pisaca između dva svetska rata. Pravo ime mu je Solomon Buli, ali je još na početku književne karijere uzeo umetničko Moni de Buli (Monny de Boully).

Biografija i književni rad[uredi | uredi izvor]
Rođen u jednoj od najstarijih i najbogatijih beogradskih jevrejskih porodica, osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom mestu i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1928. godine. Kako je sam napisao u autobiografiji „Večnost“, detinjstvo je proveo sanjareći i čitajući, a za osamnaest godina osamnaest puta je posetio Beč. Sa petnaest godina odlazi u Berlin gde se upoznaje sa počecima avangardne umetnosti. Grupi srpskih modernista iz kafane „Moskva“ (Stanislav Vinaver, Tin Ujević, Rade Drainac, Dušan Matić, Risto Ratković, Dragan Aleksić i drugi) pristupa 1919. godine, a prvu pesmu objavljuje 1923. godine u „Hipnosu“ Rada Drainca. Bio je među pokretačima novih književnih pokreta, pesničkih proglasa i kratkotrajnih književnih publikacija. Uredio je almanah „Crno na belo“ (1924) i sa Ristom Ratkovićem pokrenuo i uređivao časopis „Večnost“ 1926. godine.

Odlazi u Pariz 1925. godine gde se upoznaje Bretonom, na čiji nagovor u petom broju časopisa Nadrealistička revolucija (La Revolution surrealiste) objavljuje sa svojom beleškom „Vampira“ u prevodu M. Felera. Tako je prvi od srpskih avangardnih pesnika ušao u najuži krug francuskih nadrealista (Andre Breton, Luj Aragon, Pol Elijar), pre nego što se u Beogradu formirala nadrealistička grupa. Krajem godine vraća se u Beograd i do 1928. se književno izuzetno angažuje – objavljuje pesničke knjige: „Krilato zlato“ (1926), „Antena smrti“ (1927) i sa Radom Draincem „Dve avanturističke poeme“, a sa Ristom Ratkovićem poemu „Leviatan“.

Ponovni odlazak u Pariz 1928. godine otvara novu stranicu njegovog književnog angažovanja. Sa Žanom Karivo i Didom de Majo pokreće časopis „Diskontinuite“, sarađuje u časopisima: „Le Grand Jeu“ potom „Les Cahiers jaunes“, „Les Cahiers de l’Etoile” i „Les Cahires du Sud“. Objavljivao je kritiku i reportaže iz pariskog života u „Vremenu“ i „Pravdi“ pod naslovom „Pariska hronika“. Objavio je nekoliko automatskih nadrealističkih tekstova i priču „Konstrukcija jednog sna“ (1927). Kako za njega kaže Predrag Palavestra u knjizi „Jevrejski pisci u srpskoj književnosti“, radio je malo, lenjo, bez žurbe i surevnjivosti, tako da je iz prikrajka gde se sklonio uspeo da ostvari bolje i značajnije delo nego glasni prvosveštenici srpskog nadrealizma. Iako je učestvovao u prvim nadrealističkim poduhvatima u Parizu i Beogradu, Moni de Buli nije bio priznat i prihvaćen među malobrojnim ali moćnim beogradskim nadrealistima, okupljenim oko Marka Ristića. Budući da je živeo u Francuskoj, gde je držao malu antikvarnicu u Parizu i samo povremeno objavljivao poneki putopis u beogrradskim dnevnim listovima, Moni de Buli smatran je nekom vrstom otpadnika iz nadrealističkog pokreta. Punih trideset godina (1938 – 1968) za njega se u književnim krugovima nije ni znalo, dok ga, posle nekoliko memoarskih tekstova u Politici (1966), prijatelji nisu nagovorili da objavi knjigu izabranih pesničkih i proznih tekstova „Zlatne bube“ (1968). Samo nekoliko dana pre njene pojave iz štampe Moni de Buli je iznenada preminuo u Parizu, tako da nije dočekao da vidi svoju knjigu koja ga je posmrtno na glavna vrata ponovo uvela u srpsku književnost.

Knjige[uredi | uredi izvor]
Krilato zlato, poezija, Napredak, Beograd, 1926,
Antena smrti, Napredak, Beograd, 1927,
Dve avanturističke poeme, poeme (sa Radom Draincem), Beograd, 1926,
Leviatan, poema (sa Ristom Ratkovićem), Beograd, 1927,
Zlatne bube, pesme i podsećanja, Prosveta, Beograd 1968,






srpski nadrealizam hanifa osmangić kapidžić avangarda poezija srpske avangarde marko ristić almanah nemoguće dada dadaizam dragan aleksić časopis zenit zenitizam ... ljubomir micić branko ve poljanski
61722749 Moni de Buli ZLATNE BUBE / Nadrealizam

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.