ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Knjiga skoro da nema vidljivog oštećenja.
Po­sle vi­še od de­set go­di­na Pre­drag Bog­da­no­vić Ci ogla­ša­va se no­vom knji­gom pe­sa­ma: Tru­be i pe­ča­ti. Oči­gled­no da je pred na­ma knji­ga slo­že­ne struk­tu­re i slo­je­vi­tih zna­če­nja, gu­sta po obi­lju re­mi­ni­scen­ci­ja, na ko­joj je pe­snik du­go ra­dio, pri­da­ju­ći po­seb­nu va­žnost nje­noj kom­po­zi­ci­ji i or­ga­ni­za­ci­ji ci­klu­sa i pe­sa­ma u nji­ma. Ho­ću da ka­žem da ima ne­ke ma­te­ma­tič­ke pre­ci­zno­sti ka­ko u ob­li­kov­nim kru­go­vi­ma knji­ge „Tru­be i pe­ča­ti“ ta­ko i u nje­nim zna­čenj­skim slo­je­vi­ma. Či­ni se da je u nje­nu osno­vu ne­na­me­tlji­vo, ali de­lo­tvor­no, ugra­đe­no Ot­kri­ve­nje Jo­va­no­vo, na šta nam su­ge­ri­še njen aso­ci­ja­tiv­ni i pun sim­bo­li­ke na­slov.

Sta­vlja­ju­ći re­či „tru­be“ i „pe­ča­ti“ u na­slov knji­ge, Bog­da­no­vić je oči­gled­no po­šao od nji­ho­vih slo­že­nih zna­če­nja. Tru­ba je mu­zič­ki in­stru­ment ko­ji je, iz­me­đu osta­log, slu­žio za obe­le­ža­va­nje po­je­di­nih va­žnih ži­vot­nih tre­nu­ta­ka ili za na­ja­vlji­va­nje isto­rij­skih do­ga­đa­ja, a u Sve­tom pi­smu i va­se­ljen­skih zbi­va­nja. U du­goj ljud­skoj po­ve­sti, od sta­rih grč­kih rat­ni­ka, rim­skih le­gi­ja do na­ših da­na, tru­ba je ima­la i raz­li­či­te funk­ci­je. Kod sta­rih Gr­ka tru­ba je upo­tre­blja­va­na za uskla­đi­va­nje mar­še­va u po­ho­di­ma i mi­mo­ho­di­ma. Kod Ri­mlja­na slu­ži­la je ne sa­mo u voj­nič­kim već i u re­li­gij­skim ce­re­mo­ni­ja­ma. Ogla­ša­va­la se pri­li­kom po­bed­nič­kih po­ho­da, na po­čet­ku i za­vr­šet­ku bit­ke.

Na fre­sko-sli­ka­ma an­đe­li su naj­če­šće pri­ka­zi­va­ni s tru­bom, jer su oni Bož­ji gla­sni­ci, od­no­sno po­sred­ni­ci iz­me­ću Bo­ga i sve­ta. Ob­ja­ve, po­ru­ke, an­đe­li tru­ba­či, pe­sni­ko­vo obra­ća­nje an­đe­li­ma pe­sni­ci­ma, stvar­ni i ne­stvar­ni do­ga­đa­ji, mi­to­vi pre­o­bra­že­ni u po­ve­sti i po­ve­sti pre­o­bra­že­ne u mi­to­ve, ne­po­sto­je­će u stvar­nom i ne­stvar­no u po­sto­je­ćem, pri­zo­ri sa bi­blij­skim ko­no­ta­ci­ja­ma, tru­be, pe­ča­ti, sta­ro­za­vet­ni pro­ro­ci i no­vo­za­vet­ni apo­sto­li, sve­ci i gre­šni­ci, sve to Bog­da­no­vi­će­vu knji­gu či­ni iz­u­zet­no bo­ga­tom smi­slo­vi­ma, aso­ci­ja­tiv­nom i isto­vre­me­no i kla­sič­nom i mo­der­nom. Ona je svo­je­vr­sni pe­snič­ki poj­mov­nik.

Još je zna­čaj­ni­ja sim­bo­li­ka pe­ča­ta, po­čev od drev­nih is­toč­nih ci­vi­li­za­ci­ja do mo­der­nih ha­o­tič­nih vre­me­na. Ši­rok je spek­tar okol­no­sti upo­tre­be pe­ča­ta. Vla­dar­ske od­lu­ke ove­ra­va­ju se pe­ča­tom, što zna­či da je pe­čat sim­bol vla­sti i mo­ći. Ono što je na do­ku­men­tu pot­pis vla­da­ra, isto je to i pe­čat. Naj­va­žni­ji ugo­vo­ri, jav­ni i pri­vat­ni, po­tvr­đu­ju se pe­ča­tom. On je sim­bol taj­ne, ali i sim­bol za­ko­ni­te pri­pad­no­sti ne­če­ga ne­ko­me.