Stara cena |
240 din |
|
Cena: |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Lično |
Grad: |
Beograd-Čukarica, Beograd-Čukarica |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Aleksej Makušinski: MINHENSKI DNEVNIK, V.R.T Beograd 2015, str. 83.
Pesme.
Očuvanost 4.
Поезија Алексеја Макушинског („Минхенски дневник“, В.Р.Т., Београд, 2015, превод Светислав Травица) је мирно, стамено и отмено, али и интелигентно и весело, трагање управо за тим простор-временима додира између речи и света, утркивање између речи и света у њиховим конкретностима, узајамностима, континуитетима и дисконтинуитетима. Овде реч није, јер не може ни бити, једнако ствар, нити је реч ту име за неку апстрактну општост, нити је алиби за идеје и идеологије, парола, етикета, сигнал. Она утишава буку света, али не да би га сабила, отупела, подвластила, него да би нам изоштрила слух и око за оно битно, за шум времена, склапање простора, и, најважније, за светлост иза ствари, „иза дрвећа“, за звук мора, „великог мора Господњег што све о нама зна“. Где се никако „не жели умирати“, а „волети је тако једноставно“.
И још више од свега тога, речи у поезији Макушинског не само наслућују, него као да актуализују не само могућност него и извесност једног другог живота, који није одраз овог, нити је овај његов пуки знак, него је подједнако ту, само од нас зависи да ли ћемо га и живети. Макушински, чији глас никако није глас бекства него суочавања, као да пише само зато не трпи било какву располућеност, подвојеност, подељеност, расцепљеност живота, он би хтео живот као јединство. А шта би песник друго, уопште, и могао да жели?