Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nemoć odgonetke
Đoko Stojičić
kao nova,ima posvetu autora

91 strana
Poezija

Đoko Stojičić
ĐOKU Stojičiću nedavno je objavljena četvrta knjiga na češkom: `Nemoć odgonetke`, u izdanju praškog `Prospektruma`. Pesnik je već više od mesec dana u Češkoj, gde mu je izdavač organizovao nekoliko susreta sa čitaocima.Istovremeno, ova godina je za njega jubilarna: navršava se pola veka kako skuplja i objavljuje narodne izreke. Uskoro bi trebalo da se pojavi novo, dopunjeno, izdanje kapitalne knjige `Sjaj razgovora`.
Stojičić je, koliko je poznato, jedini kod nas koji se ovako ozbiljno bavio izrekama. `Zato što su one, veli, jedini oblik narodnog književnog stvaralaštva koji se neprekidno stvara. Sve drugo prešlo je pod autorski znak`.
Izreke su povod da ga zapitamo koliko je ovaj vid narodnog stvaralaštva ostavio traga u njegovoj poeziji. I pomenuta zbirka pesama, kod nas objavljena kod `Draganića`, navodi na ovu pomisao.
- Verovatno je nešto od svih tih izreka, a zabeležio sam ih na desetine hiljada, ušlo u `zabran` moje poezije, pre svega ta čarovitost narodnog jezika, koja je došla do izražaja i u naslovu `Nemoć odgonetke`. Ali, u toj nemoći poezija je upravo najmoćnija da iskaže i nagovesti neizrecivo.
Još je jedan vid poezije za koji bi se možda moglo reći da je kod Stojičića `izazvan` izrekama. To je haiku. On odavno piše i objavljuje haiku stihove. On misli da je raskoš našeg usmenog književnog nasleđa zaista zaslužna za toliku popularnost haiku poezije, jer danas u Srbiji izlazi nekoliko dobrih listova i časopisa njoj posvećenih, čak se smatra da se danas u Srbiji piše najbolja haiku poezija na svetu!
- Pišući haiku imao sam utisak da sam savladao jednu novu poetsku čaroliju. U ovom žanru najpre sam se oprobao tajno: 1992. godine učestvovao sam na jednom tajnom konkursu za haiku i dobio prvu nagradu. To me je uverilo da imam smisla za dve bitne stvari - za sažeto izražavanje i za osećaj prirode i lepote njenih pojavnosti u svakom godišnjem dobu.
Stojičić je zastupljen u nekoliko antologija haiku poezije, a 2004. godine kod `Srpske knjige` objavio je haiku zbirku `Cvet na kamenu`.
To što Česi objavljuju već četvrtu Stojičićevu knjigu razlog je što su imali prilike da ga bolje upoznaju. Pesnik je u Pragu boravio više od šest godina, gde je bio ambasador SR Jugoslavije. To je, verovatno, jedan od najdužih ambasadorskih mandata u jednoj zemlji, koji je, sticajem okolnosti, trajao u najgore vreme, pod sankcijama, kad su, uglavnom, i bile moguće samo kulturne veze između dve zemlje.
- Delimično sam i ranije poznavao češku kulturu, naročito film i književnost, ali ovaj boravak omogućio mi je da to znanje znatno produbim, da upoznam i češku civilizaciju, njihovu filozofiju življenja, odnos prema drugim narodima, prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i da uvidim da postoje mnoge duboke veze naša dva naroda. Da podsetim samo da se naše `Rujansko četvorojevanđelje` čuva u Narodnom muzeju Češke, da je prvi prevod `Hasanaginice` bio na češki. Nosim najlepše utiske o Česima, njihovoj državi, njihovom mudrom opstajanju u istoriji...
Stojičić je naročito ponosan na tri svoja ambasadorska poduhvata. Doprineo je da Karlov univerzitet objavi na češkom, `Istoriju srpske kulture`, a za nastanak ovog dela, koje je napisalo 25 autora, najviše je zaslužan i u Srbiji, jer se to dogodilo 1993. godine, u vreme kad je on bio ministar kulture i u tom svojstvu je naložio da se knjiga napiše. `Istoriju srpske kulture` smatra najboljim što je tokom svoje političke karijere učinio. U našoj ambasadi u Pragu otvorio je Kulturni centar (nažalost zatvoren posle njegovog odlaska), u kome je održano 45 likovnih izložbi, književnih susreta i razgovora. Najzad, njegovim zalaganjem obnovljen je najveći srpski mauzolej, u selu Jindrihovice, na češko-nemačkoj granici, gde se u Prvom svetskom ratu nalazio koncentracioni logor za 40.000 srpskih interniraca, od kojih je umrla četvrtina. Njihove kosti i danas su tu. Mauzolej je svojevremeno podigao kralj Aleksandar, ali je vremenom bio gotovo uništen.
Đoko Stojičić se uskoro vraća u Beograd. Ovog proleća biće mu objavljena nova zbirka pesama `Helenski bogovi`, trag njegovog višedecenijskog interesovanja za Heladu.
- Penzioner sam, ali radim, čini mi se, više nego ikada. Sada mogu na miru da se posvetim pisanju i da dovršavam brojne projekte i zamisli odlagane zbog prečih poslova - završava pesnik.