Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Radomir Andrić - Večera na savskoj lađi
Ilustracije Momo Kapor.



Beograd, 2000. godine na 135. strana, u tvrdom povezu.



Knjiga je odlicno ocuvana.
Posveta autora na predlistu.


Andrić pesnički reaguje, seizmografski, poetski istančano i nijansirano, na sve što ga okružuje. Zna da isturi pesnički subjekat u prvi plan, ume da izrazi kolektivno (i u mitsko uobličeno) osećanje, spreman je da `navuče` poetsku masku (Radoš Modričanin je maestralan, ali ne i jedini primer). Elegičan je pesnik, vešt da se posluži i alegorijom i ironijom (i samoironijom). Poseduje, dragoceni, dar pesničkog humora (ovaj se proteže ponekad i do crnog humora, ipak mnogo ređe nego kod Adama Puslojića, na primer). Dopušta podsvesnom da kola njegovim stihovima i da ponekad iz njih brizne. `Noćni` je pesnik po davnoj, metaforičkoj, klasifikaciji Marka Ristića. Njegovo pesništvo, puno lajtmotiva, prepoznatljivo po jezičkoj čistoti i lepoti retkoj u svekolikom našem pesništvu, smeštano je u neoromantizam i, ređe, u neosimbolizam (za Aleksandra Jovanovića `rezervisan` za velike pesnike tipa Ivana V. Lalića, Branka Miljkovića, Borislava Radovića, Aleka Vukadinovića, Milosava Tešića). Po nama, ono bi bilo posebna vrsta našeg neoimažinizma. Polazna tačka ovog `pravca` bili bi ruski imažinisti i njihova `slikovitost` i, posebno, onaj ko se od početka, unutar ove stilske formacije, odvajao i stvarao po strani kolorističke i začudne slike — Sergej Jesenjin.

Alber Tibode je tvrdio kako gotovo svaki veliki pisac ima jednu knjigu koja bi bila delo matica (sabiralo kao takvo sve najvažnije što njen autor želi, zna i ume da `poruči` drugima). Do skora se mislilo da su za Radomira Andrića `Bunari Radoša Modričanina` takva knjiga. Po nama, to mišljenje moraće da se promeni. Najbolja i najdublja knjiga Andrićeva je `Večera na savskoj lađi`. Ovakvu poemu srpska poezija gotovo i da nije imala. Retke su knjige takve `gustine` i duhovne koncentracije i u evropskim razmerama. Sav Andrić `stao` je u nju. Tu je najvećma bunario u jeziku, žedneo — i metafizički. Objavljena 2000, uveren smo —obeležiće vek u koji tek što smo stupili.