Godina izdanja: 1983
ISBN: 272
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Milka Ivić
Izdavač: Prosveta, Beograd
Edicija: Biblioteka XX vek
Godina: 1983
Obim: 225 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

Unterhaltung im KI-Modus: milka ivic lingvisticki oglediDu hast Folgendes gesagt: milka ivic lingvisticki ogledi„Lingvistički ogledi“ predstavljaju seriju uticajnih naučnih radova i knjiga srpske lingvistkinje i akademika Milke Ivić. Knjiga je originalno izdata kao 61. sveska kultne Biblioteke XX vek.

Knjiga se sastoji od trinaest naučnih studija. Neke od njih su pre objavljivanja u ovoj zbirci bile štampane u inostranim stručnim časopisima na stranim jezicima, pa su 1983. godine prvi put predstavljene našoj naučnoj javnosti.

Za razliku od kasnijih dopunjenih izdanja, ovo originalno izdanje iz 1983. godine podeljeno je u tri ključna dela:
- O imenici i glagolu (strane 7–56): Bavi se gramatičkim kategorijama, prirodom glagolskog vida (aspekta) i semantičkim svojstvima imenica.
- O rečenici i njenim sastavnim delovima (strane 57–176): Fokusira se na sintaksu, strukturu rečenice i odnose među rečeničnim članovima kroz prizmu moderne strukturalne lingvistike.
- Iz padežne problematike (strane 177–225): Donosi originalne analize padežnog sistema (naročito semantike i funkcije pojedinih padeža), što je bila i uža specijalnost Milke Ivić još od njene rane studije o instrumentalu

Milka Ivić u ovim esejima ne posmatra jezik statično (samo kroz kruta gramatička pravila). Ona analizira kako jezik zaista funkcioniše u svesti govornika i kako se kroz gramatičke strukture prenosi značenje (semantika). : Knjiga je pomogla da se domaća lingvistika pomeri od čiste istorijske i deskriptivne gramatike ka teorijskoj i kognitivnoj analizi. Iako su jezičke činjenice uzete iz našeg jezika, zaključci do kojih autorka dolazi imaju opštelingvističku vrednost, zbog čega je knjiga i danas obavezna literatura na filološkim fakultetima.

Akademik Milka Ivić (1923–2011) bila je jedna od najznačajnijih i najuglednijih srpskih lingvistkinja 20. veka. Zajedno sa svojim suprugom, takođe akademikom i lingvistom Pavlom Ivićem, obeležila je epohu moderne jugoslovenske i srpske nauke o jeziku. Kolege i učenici su govorili da je o jeziku pisala „s nadahnutošću pesnika i s preciznošću matematičara“.

Rođena je u Beogradu. Njena majka Svetlana bila je najstarija ćerka čuvenog srpskog pesnika Vojislava Ilića, a otac Radoje Jovanović bio je doktor prava i državni savetnik. Odrastanje u takvom kulturnom i intelektualnom okruženju usmerilo je njen životni put ka književnosti i jeziku.

Diplomirala je 1949. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorirala je već 1953. godine sa tezom o značenju instrumentala u našem jeziku. Godine 1955. prelazi na tek osnovani Filozofski fakultet u Novom Sadu. Tamo je radila kao redovni profesor sve do penzionisanja 1984. godine. Sa suprugom Pavlom stvorila je širom sveta priznatu „Novosadsku lingvističku školu“. Ona je bila specijalizovana za opštu lingvistiku, sintaksu i semantiku, dok je Pavle bio vodeći stručnjak za dijalektologiju i fonologiju.

Iako su njeni „Lingvistički ogledi“ ključni za našu sredinu, njena knjiga „Pravci u lingvistici“ (1963) donela joj je svetsku slavu. Ovo delo je prevedeno na desetak stranih jezika (uključujući engleski, nemački, japanski i ruski). Knjiga je postala nezaobilazni udžbenik na univerzitetima širom sveta jer je na jasan način sistematizovala razvoj moderne nauke o jeziku.

Zbog svog ogromnog doprinosa, izabrana je za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Pored toga, njena naučna veličina prepoznata je i u Evropi, pa je bila:
- Član Norveške akademije nauka
- Član Saksonske akademije nauka u Lajpcigu
- Dopisni član Slovenačke akademije nauka i umetnosti
- Gostujući profesor na nekoliko vodećih univerziteta u SAD i na Tokijskom lingvističkom institutu

Takođe je više od tri decenije (od 1974. do 2007. godine) bila glavni urednik Južnoslovenskog filologa, jednog od naših najvažnijih lingvističkih časopisa.