pregleda

Ferdinand de Sosir - Opšta lingvistika


Cena:
890 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

Askeza (6016)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 10970

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 283 / 424 / Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Izdavač: Nolit - Beograd,
1989. god.
Broširan povez, 19,5 cm.
282 str.

Knjigu Opšta lingvistika objavili su nakon njegove smrti studenti koristeći se beleškama s njegovih predavanja. Bili su to Šarl Bali i Alber Seše. Kurs se temelji na trima ciklusima beležaka iz razdoblja predavanja u Ženevi od 1877. do 1906. Nakon Sosirove smrti, Breal i Strajberg su hteli objaviti njegova predavanja, ali su ustanovili da nije pisao nikakve pismene pripreme, stoga su prikupili beleške devetorice studenata, koje su bile neujednačene i nepotpune. Najdetaljnije su bile Degalierove i Riedlingerove beleške, ali promaknule su im Konstantinove koje je objavio Robert Gedel 1957. godine.

Ferdinand de Sosir (franc. Ferdinand de Saussure; Ženeva, 22. novembra 1857. - Vufflens-le-Château kraj Morgesa, 22. februara 1913.) je švajcarski lingvista koji je svojim postavkama utemelјio modernu lingvistiku i dao temelјe evropskom strukturalizmu, lingvističkom pravcu koji se razvio dvadesetih i tridesetih godina 20. veka.
Rodio se u Ženevi gde je i odrastao. Smatran je talentovanim i inteligentnim mladićem. Učio je latinski, grčki i sanskrt i razne druge kurseve na ženevskom univerzitetu, a diplomirao je na Lajpciškom univerzitetu 1876.. Dve godine kasnije u Berlinu je u 22. godini napisao svoje jedino celovito delo Mémoire sur le système primitif des voyelles dans les langues indo-européenes (Teza o primitivnom vokalnom uređenju u indoevropskim jezicima) kojom je postavio temelјe teoriji laringala.
Vratio se u Lajpcig i nagrađen je 1880. za svoj doktorat. Nedugo potom preselio se u Pariz gde je predavao gotski i starovisokonemački. 1891. vratio se u Ženevu, a na univerzitetu je predavao sanskrt i indoevropeistiku ostatak svog života. Od 1906. počinje predavati kurs opšte lingvistike i uporedne istorije indoevropskih jezika sve do svoje smrti 1913.
Godine 1914, jedan ženevski učenik i prijatelј piše da je živeo poput usamlјenika, da se udalјavao od lјudi i ćutao obuzet razmišlјanjima radi pripremanja predavanja. Za života je imao malo prijatelјa, a to su bili lingvisti Mišel Breal, Gaston Paris i Vilhelm Strajtberg.
Kurs opšte lingvistike
Zanimlјivo je da on nije napisao knjigu koja ga je proslavila, a verovatno je uopšte i nije nameravao objaviti. Knjigu Cours de linguistique générale (Kurs opšte lingvistike) objavili su nakon njegove smrti studenti koristeći se beleškama s njegovih predavanja. Bili su to Šarl Bali i Alber Seše. Kurs se temelјi na trima ciklusima beležaka iz razdoblјa predavanja u Ženevi od 1877. do 1906. Nakon Sosirove smrti, Breal i Strajberg su hteli objaviti njegova predavanja, ali su ustanovili da nije pisao nikakve pismene pripreme, stoga su prikupili beleške devetorice studenata, koje su bile neujednačene i nepotpune. Najdetalјnije su bile Degalierove i Riedlingerove beleške, ali promakle su im Konstantinove koje je objavio Robert Gedel 1957. godine.

U tom delu postoji pet temelјnih dihotomija:
jezička delatnost (langage): jezik (langue) - govor (parol)
jezički znak: označitelј (signifié) – označenik (signifiant)
pristup: interna lingvistika - eksterna lingvistika
perspektiva: sinhronija - dijahronija
odnosi: sintagmatski odnosi - asocijativni odnosi
Nјoj je De Sosir pridao i šestu dihotomiju razlikovanja forme i supstancije.

Sosir je odredio predmet lingvistike i rekao da je to jezik, objašnjavajući pritom distinkciju jezika i govora. Po njemu predmet neke nauke mora biti ustrojstvo, a jezik to jeste.
Upravo je pogled na jezik kao ustrojstvo i struktura, ono što je kasnije razvilo strukturalizam. Po tom pravcu, zadatak lingvista jeste proučavanje jezika kao dinamičkog sistema....

◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼◻◼

☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.


☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !

❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗

☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!

☑ Tu sam za sva pitanja!

☑ Knjige saljem nakon uplate!

☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!


☑ Filmski plakati:

☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.

☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...

☑ Antikvarne knjige:

☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.




Predmet: 69622905
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Izdavač: Nolit - Beograd,
1989. god.
Broširan povez, 19,5 cm.
282 str.

Knjigu Opšta lingvistika objavili su nakon njegove smrti studenti koristeći se beleškama s njegovih predavanja. Bili su to Šarl Bali i Alber Seše. Kurs se temelji na trima ciklusima beležaka iz razdoblja predavanja u Ženevi od 1877. do 1906. Nakon Sosirove smrti, Breal i Strajberg su hteli objaviti njegova predavanja, ali su ustanovili da nije pisao nikakve pismene pripreme, stoga su prikupili beleške devetorice studenata, koje su bile neujednačene i nepotpune. Najdetaljnije su bile Degalierove i Riedlingerove beleške, ali promaknule su im Konstantinove koje je objavio Robert Gedel 1957. godine.

Ferdinand de Sosir (franc. Ferdinand de Saussure; Ženeva, 22. novembra 1857. - Vufflens-le-Château kraj Morgesa, 22. februara 1913.) je švajcarski lingvista koji je svojim postavkama utemelјio modernu lingvistiku i dao temelјe evropskom strukturalizmu, lingvističkom pravcu koji se razvio dvadesetih i tridesetih godina 20. veka.
Rodio se u Ženevi gde je i odrastao. Smatran je talentovanim i inteligentnim mladićem. Učio je latinski, grčki i sanskrt i razne druge kurseve na ženevskom univerzitetu, a diplomirao je na Lajpciškom univerzitetu 1876.. Dve godine kasnije u Berlinu je u 22. godini napisao svoje jedino celovito delo Mémoire sur le système primitif des voyelles dans les langues indo-européenes (Teza o primitivnom vokalnom uređenju u indoevropskim jezicima) kojom je postavio temelјe teoriji laringala.
Vratio se u Lajpcig i nagrađen je 1880. za svoj doktorat. Nedugo potom preselio se u Pariz gde je predavao gotski i starovisokonemački. 1891. vratio se u Ženevu, a na univerzitetu je predavao sanskrt i indoevropeistiku ostatak svog života. Od 1906. počinje predavati kurs opšte lingvistike i uporedne istorije indoevropskih jezika sve do svoje smrti 1913.
Godine 1914, jedan ženevski učenik i prijatelј piše da je živeo poput usamlјenika, da se udalјavao od lјudi i ćutao obuzet razmišlјanjima radi pripremanja predavanja. Za života je imao malo prijatelјa, a to su bili lingvisti Mišel Breal, Gaston Paris i Vilhelm Strajtberg.
Kurs opšte lingvistike
Zanimlјivo je da on nije napisao knjigu koja ga je proslavila, a verovatno je uopšte i nije nameravao objaviti. Knjigu Cours de linguistique générale (Kurs opšte lingvistike) objavili su nakon njegove smrti studenti koristeći se beleškama s njegovih predavanja. Bili su to Šarl Bali i Alber Seše. Kurs se temelјi na trima ciklusima beležaka iz razdoblјa predavanja u Ženevi od 1877. do 1906. Nakon Sosirove smrti, Breal i Strajberg su hteli objaviti njegova predavanja, ali su ustanovili da nije pisao nikakve pismene pripreme, stoga su prikupili beleške devetorice studenata, koje su bile neujednačene i nepotpune. Najdetalјnije su bile Degalierove i Riedlingerove beleške, ali promakle su im Konstantinove koje je objavio Robert Gedel 1957. godine.

U tom delu postoji pet temelјnih dihotomija:
jezička delatnost (langage): jezik (langue) - govor (parol)
jezički znak: označitelј (signifié) – označenik (signifiant)
pristup: interna lingvistika - eksterna lingvistika
perspektiva: sinhronija - dijahronija
odnosi: sintagmatski odnosi - asocijativni odnosi
Nјoj je De Sosir pridao i šestu dihotomiju razlikovanja forme i supstancije.

Sosir je odredio predmet lingvistike i rekao da je to jezik, objašnjavajući pritom distinkciju jezika i govora. Po njemu predmet neke nauke mora biti ustrojstvo, a jezik to jeste.
Upravo je pogled na jezik kao ustrojstvo i struktura, ono što je kasnije razvilo strukturalizam. Po tom pravcu, zadatak lingvista jeste proučavanje jezika kao dinamičkog sistema....
69622905 Ferdinand de Sosir - Opšta lingvistika

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.