Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

biblioteka SAZVEŽĐA
NOLIT Beograd 1972.
exlibris
dobro očuvana

Чомскијев приступ синтакси, укључујући генеративну граматику, проучава граматику као знање које поседују особе које говоре неки језик. Још од 1960. Чомски тврди да је већина нашег знања урођена и да деца треба да науче само одређена обележја матерњег језика. Урођено лингвинистичко знање се назива универзална граматика.

Из Чомскијеве перспективе најјачи доказ за постојање Универзалне граматике је чињеница да деца успешно усвајају матерњи језик за кратко време. Чомскијеве теорије су популарне посебно у САД. Критике су долазиле из различитих праваца.

Лингвисти, присталице Чомског ослањају се на интуицију говорника на основу које могу да препознају правилну структуру реченице. Стотине различитих језика придаје значаја литератури генеративне граматике,постојале су тенденције да се утврде захтеви Универзалне граматике који су прихваћени код малог броја језика.

Неки психолози и психолингвисти, иако симпатизери Чомскијевог програма, нису се слагали са тим што Чомскијеви лингвисти не обраћају довољно пажње на податке из експеримената изведених при процесирању језика, а резултат тога је да њихове теорије нису психолошки веродостојне. Много радикалнија критика поставља питање да ли је неопходно поседовање Универзалне граматике да би се објаснило усвајање језика код детета. Било је доста неслагања што се тиче генеративне граматике, на крају се чак водио „Лингвистички рат“ од 1960. до 1970. када се генеративно семантичко померање нашло у опозицији са Чомским. Данас можемо видети граматички оквирне радове као што су „Headdriven“ фразне структурне граматике, лексичка функционална граматика, комбинаторна категоријална граматика у потпуности су Чомскијевски оријентисани...

SADRŽAJ:

I OPŠTI PRINCIPI
Uvodna napomena
1. Lingvistička teorija
2. Današnja lingvistička scena
3. Generativne gramatike kao teorije jezičke sposbnosti

II TEORIJA GRAMATIKE
Uvodna napomena
1. Metodološke pretpostavke
2. O ciljevima lingvističke teorije
3. Nezavisnost gramatike
4. Sintaksa i semantika
5. Organizacija generativne gramatike
6. O stepenima gramatičnosti

III STICANJE JEZIČKOG ZNANJA
Uvodna napomena
1. Priroda problema
2. Opravdanje gramatika
3. Univerzalije forme i supstance
4. Dalje primedbe o deskriptivnim i eksplanatornim teorijama
5. O postupcima vrednovanja
6. Lingvistička teorija i učenje jezika
7. Sticajni model za jezik

IV PSIHOLOŠKE I FILOZOFSKE IMPLIKACIJE
Uvodna napomena
1. Jezik i um - lingvistički prilozi proučavanju uma:
A) Prošlost
B) Sadašnjost
C) Budućnost
2. Znanje jezika