Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-83611-95-9
Autor: Domaći
Tip: Opšti kuvar (sva jela)
Jezik: Srpski

Autor - osoba Ignjačević, Vanda
Naslov Indijska kuhinja / Vanda Ignjačević
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2007
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Computer book, 2007 (Vršac : Triton)
Fizički opis 112 str. : ilustr. ; 24 cm
Zbirka Male majstorije. Nacionalne kuhinje
(broš.)
Napomene Tiraž 3.000.
Predmetne odrednice Kuvarski recepti, indijski

Indijska kuhinja sastoji se od raznih regionalnih i tradicionalnih kuhinja poreklom sa indijskog potkontinenta. S obzirom na raznolikost tla, klime, kulture, etničkih grupa i zanimanja, ove kuhinje se značajno razlikuju i koriste lokalno dostupne začine, začinsko bilje, povrće i voće. Na indijsku hranu takođe jako utiče religija, posebno hinduizam, kulturni izbori i tradicije. Vekovi islamske vladavine, posebno Mongola, takođe su uveli jela poput samose i pilava.
Istorijski događaji poput invazija, trgovinskih odnosa i kolonijalizma odigrali su ulogu u uvođenju određene hrane u ovu zemlju. Kolumbijsko otkriće Novog sveta donelo je Indiji niz novog povrća i voća. Jedan broj njih, poput krompira, paradajza, čilija, kikirikija i Guave, postali su osnovni proizvodi u mnogim regionima Indije. Indijska kuhinja oblikovala je istoriju međunarodnih odnosa; trgovina začinima između Indije i Evrope bila je primarni katalizator evropskog doba otkrića. Začini su se kupovali iz Indije i njima se trgovalo po Evropi i Aziji. Indijska kuhinja uticala je na druge kuhinje širom sveta, posebno na one iz Evrope (posebno Britanije), Bliskog istoka, Južne Afrike, Istočne Afrike, Jugoistočne Azije, Severne Amerike, Mauricijusa, Fidžija, Okeanije i Kariba.
Osnovne karakteristike
Indijska kuhinja sastoji se od širokog spektra regionalnih i tradicionalnih kuhinja. S obzirom na raznolikost u tipu tla, klimi, kulturi, etničkim grupama i zanimanjima, ove kuhinje se međusobno znatno razlikuju, po regionima, jer se koriste lokalno dostupne začine, začinsko bilje, povrće i voće. Na način ishrane i pripremanje specifičnih indijskih jela uticalo je više činilaca:
religija, posebno hinduistički kulturni izbori i tradicija, i islama vladavina, posebno vladavina Mongola,
dolazak Portugalaca na indijske jugozapadne obale,
britanska višedecenijska vladavina.
Osnovne karakteristike obroka
Temelj tipičnog indijskog obroka su žitarice kuvane na jednostavan način, dopunjene ukusnim slanim jelima.
Karakteristika indijske hrane je postojanje niza prepoznatljivih vegetarijanskih kuhinja, od kojih je svaka karakteristika geografske i kulturne istorije njenih pristalica
Uzgoj pirinča proširio se mnogo ranije iz Indije u centralnu i zapadnu Aziju; međutim, tokom Mogulske vladavine jela, kao što je pilav, razvila su se u međuvremenu tokom Abasidskog kalifata
Temelj tipičnog indijskog obroka su žitarice kuvane na jednostavan način, dopunjene ukusnim slanim jelima.[traži se izvor] Ovo poslednje uključuje sočivo, mahunarke i povrće začinjeno đumbirom i belim lukom, ali takođe i pronicljivijom kombinacijom začina koji mogu sadržati korijander, kim, kurkumu, cimet, kardamon i drugima kako je navedeno u mnogim kulinarskim konvencijama.
U stvarnom obroku, indijski servirung ima oblik pladnja ili talija, sa centralnim mestom za kuvane žitarice, one periferne, često u malim zdelicama, za ukusnu pratnju, tako da se hrana unosi mešanjem – na primer pirinča i sočiva – ili preklapanjem jednog - poput hleba - oko drugog, poput kuvanog povrća.
Značajna karakteristika indijske hrane je postojanje niza prepoznatljivih vegetarijanskih kuhinja, od kojih je svaka karakteristika geografske i kulturne istorije njenih pristalica.[traži se izvor] Pojava ahimse ili izbegavanje nasilja nad svim oblicima života u mnogim verskim redovima rano u indijskoj istoriji, posebno upanišadijskom hinduizmu, budizmu i džainizmu, smatra se značajnim faktorom prevaladavanja vegetarijanstva među segmentima Hinduističkog stanovništva, posebno u južnoj Indiji, Gudžaratu i pojasu koji govori hindski u severnoj i centralnoj Indiji, kao i među džainima. Među ovim grupama oseća se jaka nelagodnost pri pomisli da se jede meso, i doprinosi niskoj proporcionalnoj konzumaciji mesa ukupnoj ishrani u Indiji.
Za razliku od Kine, koja je znatno povećala potrošnju mesa po stanovniku u godinama povećanog ekonomskog rasta, u Indiji su jake dijetetske tradicije doprinele da mlekarstvo, a ne meso, postane preferirani oblik konzumacije životinjskih proteina koji prati veći ekonomski rast.
U poslednjem milenijumu, najznačajniji uvoz tehnika kuvanja u Indiju dogodio se tokom Mongolskog carstva. Uzgoj pirinča proširio se mnogo ranije iz Indije u centralnu i zapadnu Aziju; međutim, tokom mogulske vladavine jela, kao što je pilav, ] razvila su se u međuvremenu tokom Abasidskog kalifata, i tehnike kuvanja, poput mariniranja mesa u jogurtu, proširile su se u severnu Indiju iz severozapadnih regiona. Jednostavnom persijskom jogurtu – marinadi počeli su da se dodaju luk, beli luk, bademi i začini. Pirinač uzgajan na jugozapadu glavnog grada Mogula, Agra, koja je u islamskom svetu postao poznata po finim zrnima, delimično je kuvana i slagan naizmenično sa sotiranim mesom, i u čvrsto zapečaćenom loncu je sporo kuvan prema drugoj persijskoj tehnici kuvanja. Tako se proizvelo ono što je danas postalo indijski birjani, odlika svečanih trpeza u mnogim delovima Indije.
U hrani koja se služi u restoranima u urbanoj severnoj Indiji i na međunarodnom nivou, raznolikost indijske hrane delimično je prikrivena dominacijom pandžapske kuhinje. To je velikim delom izazvano preduzetničkom reakcijom ljudi iz regije Pendžab koji su raseljeni podelom Indije 1947. godine i koji su u Indiju stigli kao izbeglice. Identifikacija indijske kuhinje sa piletinom tandoori – kuvanom u tanduri peći, koja se tradicionalno koristila za pečenje hleba u ruralnom Pendžabu i regionu Delhi, posebno među muslimanima, ali koja je poreklom iz Centralne Azije – datira iz ovog perioda.
MG114