ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2022.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ljeposava Ilijić OBRAZOVANJE OSUĐENIKA od resocijalizacije do transformacije

Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, 2022.
Udžbenički format, 138 strana.

Veoma lepo očuvana.

Obrazovanje osuđenika u zatvoru staro je koliko i sam zatvor kao institucija (Behan, 2014) i sankcija, a obrazovani tretman u zatvoru važan je aspekt obrazovanja odraslih (Roth, Asbjørnsen, & Manger, 2016: 106). Iako su danas prisutne brojne naučne debate o toku transformacija savremenih zatvorskih sistema koje nastoje da utvrde da li današnji zatvori imaju svrhu da kažnjavaju, kontrolišu i/ili disciplinuju (Foucault, 1977; Ignatieff, 1978; Morris, & Rothman, 1998), čini se da je na početku konstituisanja zatvorske kazne, ipak postojala određena konvergencija u ciljevima koje zatvor treba da ostvari (Behan, 2014). Danas, savremeni zatvorski sistemi (oni koji uvažavaju holištički pristup obrazovanja odraslih) i pedagogija potenciraju ličnu promenu i transformaciju pojedinaca, što u suštini predstavlja srž onoga što se naziva „rehabilitacijom“. Istoričari zatvorskog obrazovanja Gehring i Eggleston (2007) sugerišu da je „integracija obrazovnog aspekta u zatvorski tretman, istorijska tema zatvorskih reformi i ključni aspekt transformacije zatvora” koja datira više od dve stotine godina unazad, do početka konstituisanja „modernog” zatvora, koji je počeo kao „humanistički san zapadne civilizacije”. Pomenuti autori takođe navode i ključni stav da „zatvorsko obrazovanje i reforma zatvora imaju iste ciljeve, a to su reformisanje zatvora i reformisanje osuđenika” (Gehring, & Eggleston, 2007: 2). Obrazovanje osuđenika u zatvoru se posmatra sa penološkog i sa pedagoškog aspekta, kao sredstvo ili način za asimilaciju „osuđenika u društvo i društvenu zajednicu” (Mertanen, & Brunila, 2018: 155). Istraživanja pokazuju da osuđenici koji u zatvorima ne uspeju da ostvare potrebne promene, da redefinišu sopstvene ciljeve i da se uspešno resocijalizuju u društvenu zajednicu – najčešće recidiviraju (Ilijić, Pavićević, & Glomazić, 2016: 76). To znači da kazna zatvora, po sebi, nije uvek dovoljna da se spreči ponovno izvršenje krivičnog dela. Zbog toga je veoma važno da se vreme koje pojedinac provode u zatvoru iskoristi za najbolji ishod u rešavanju ključnih faktora koji utiču na rizik od povratka u zatvorsku ustanovu (Hawley, Murphy, & Souto-Otero, 2013). Obrazovanje je tako jedan od ključnih aspekata koji ima važnu ulogu u rehabilitaciji i indirektnu ulogu u mnogim drugim rehabilitacionim i socijalnim procesima kroz koje osuđenik prolazi u zatvoru.