Godina izdanja: 2016.Dan Graf Beograd-Javna uprava-Korupcija Srbija- Srbija: Ekonomske prilike 2008- 2013.
ISBN: 978-86-83517-93-0
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Mašina za rasipanje para:5.meseci u Ministarstvu privrede *3516*12-2021
Javna uprava-Korupcija Srbija- Srbija: Ekonomske prilike 2008- 2013.g -Srbija: Političke prilike 2008-2013.g
Mašina za rasipanje para - pet meseci u Ministarstvu privrede
Dušan Pavlović autor II-izdanje
izdavač: Dan Graf Beograd 2016.g ISBN 978-86-83517-93-0 ,
Tvrd povez ,latinica,311. strana , format : 25 cm ,težina 640.grama
stanje: nekorištena
Za deset godina, koliko su ta preduzeća provela u restrukturiranju, Srbija je iz budžeta na njih potrošila 7,5 milijardi dolara. Zamislite šta je sve za deset godina u Srbiji moglo da se uradi s tim novcem da su preduzeća privatizovana 2002. godine ...
...Institucije u Srbiji omogućuju maloj grupi privilegovanih ljudi da se bogate na račun običnih građana, nedostaje kontrola raspolaganja budžetskim sredstvima a građani nemaju `insajderski` uvid u ono što se dešava u ministarstvima i agencijama, ocenjeno je na promociji knjige Dušana Pavlovića
...knjiga „Mašina za rasipanje para – pet meseci u Ministarstvu privrede“ nastala je zbog „šoka“ koji je doživeo kada je sa Sašom Radulovićem ušao u Ministarstvo privrede 2013. godine u kome je obavljao funkciju savetnika ministra.
............Ekonomisti: Uvid u neodgovornst i bahatost
Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenio je da bi pravi naslov knjige Dušana Pavlovića trebao da glasi „Mašina za pljačku“ kao i da je delo najkorisnije u dokumentarno-političkom smislu „jer tera ljude da se zapitaju zašto je sve tako skupo i ko su ljudi koji vode državu“.
„Svi smo slušali o zločinima u Ruandi ili Sijera Leone polovinom devedesetih. I svi smo osuđivali te zločine. Smatrali smo da je to nedopustivo, nehumano i kriminalno, te da počinioci takvih zločina treba da završe iza rešetaka. Ipak, zamislite da ste ikada mogli da otputujete u Kigali ili Fritaun, i onda lično vidite ljudske trupove, odsečene ruke i noge kako leže razbacane po ulici. Kako biste reagovali? Iako ste sve to znali, užas koji nastaje kada celu stvar vidite na licu mesta morao bi da vas šokira. Nakon prizora vaše razumevanje cele stvari mora da se popne na jedan viši nivo. Pre ličnog iskustva mislite da je zločin nedopustiv; posle ličnog iskustva osećate potrebu da nešto lično preduzmete....Otprilike tako sam se osećao kada sam sredinom septembra postao savetnik ministra privrede. Mislio sam da znam kako sistem funkcioniše.
Najviše sam bio šokiran institucijama koje su služile za rasipanje novca poreskih obveznika. Radi se o skupu institucija koji čine: samo ministarstvo privrede, Fond za razvoj, SIEPA, i Agencija za privatizaciju. Taj skup institucija slikovito nazivam “mašinom za rasipanje para”. Od mehanizma po kome su te četiri institucije trošile javni novac zastajao je dah. U ostatku bloga opisujem način na koji je radila, i neto efekte njenog rada.
Kako je poznato, Srbiju je 2008. godine zahvatila svetska finansijska kriza. Došlo je do opšte nestašice kredita u bankama koje su se kockale hipotekarnim kreditima. Da bi održale agregatnu tražnju, države su umesto banaka preuzele posao finansiranja privrede...takvo ponašanje imalo je u svoju cenu. Pošto su evropske države od uvođenja evra izgubile slobodu da štampaju novac koji je privredi bio neophodan, počele su da se zadužuju. Mi smo se takođe zadužili (javni dug je sa 29,2% BDP 2008, godine porastao na 58% BDP-a 2013. godine), iako smo jedan deo prilagođavanja na nove uslove obavili putem depresijacije dinara.
Veća državna potrošnja je trebalo je da podstakne privrednu aktivnost. U vremenima krize privatni investitori ne žele da ulažu, banke ne žele da pozajmljuju, a potrošači ne žele da troše, naslućujući još gora vremena u bliskoj budućnosti.
Mašinu je predvodio Fond za razvoj, osnovan još devedesetih godina. Evo samo nekih činjenica. Fond za razvoj ima 61 zaposlenog i oko 20.000 izdatih kredita. Može li jedan zaposleni da, u proseku, vodi računa o 327 kredita? Fond ima portfolio od oko 2 milijarde evra. Od toga je 60% nenaplativo. Fond za razvoj spiskao je oko milijardu evra, delivši kredite koji se nikada neće vratiti....Ko su bili korisnici tih kredita? Jedan deo su bili obični privrednici koji su nekada mogli, a nekad nisu mogli da vrate kredite. Klijenti su takođe bili preduzeća u restrukturiranju (koja je trebalo da se privatizuju). Međutim, postojala je i treća vrsta klijenata — preduzeća koja poseduju tajkuni, i preduzeća koja poseduju političari ili njihova rodbina.
Agencija za privatizaciju nije imala ovlašćenje dodele kredita ili subvencija, ali je na jedan indirektan način takođe rasipala novac poreskih obveznika. Agencija je skoro potpuno obustavila proces privatizacije,..........................Privatizacija je, međutim, samo prividno zaustavljena. Kada je javnost mislila da je privatizacija stala, preduzeća su nastavila da se prodaju daleko od očiju javnosti.
Naposletku, da kažem nešto i o dokazima, tj. neto efektu rada mašine za rasipanje para u periodu 2009-2013. Prosečan privredni rast u datom periodu je negativan (-0,8%). Stopa nezaposlenosti je u oktobru 2009. godine iznosila 16,4%, a u aprilu 2013. godine 24,2% (radi se o procentu ukupno radno aktivnog stanovništva starijeg od 15 godina). Mašina nije donela privredni rast i veću zaposlenost. Brojevi su neumoljivi. Ne morate da budete ekspert da biste razumeli njihovo značenje.“ - Autor