ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor Plautus, Titus Maccius, oko 250pne-184pne ; Plaut, Tit Makcije, oko 250pne-184pne
Naslov Laža / Plaut ; preveo, komentare napisao Vojin Nedeljković
Ostali naslovi Pseudolus. srpski jezik
Jezik srpski
Vrsta građe umetničko delo
Godina 1995
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 1995 (Beograd : Cicero)
Drugi autori Nedeljković, Vojin, 1965- (prevodilac) (pisac anotacija)
Fizički opis 100 str. ; 20 cm
Zbirka Edicija Evropa ; kolo 1, 5
Napomene Prevod dela: T. Macci Plauti Pseudolus.
Najvažnija literatura: str. 100.

Čitajući i vraćajući se ponovo prevodu Vojina Nedeljkovića, pomišljam, oprosti mi Plaute, da bi Laža mogla biti i Lesedrama. Jer pokaže se tako odjednom u životu, kao blesak munje kad zapara nebo, nečiji skriveni dar. Ovde je prevodilac pokazao svoj vrstan dar za dijalog.
I upravo taj i takav briljantni dijalog pomaže da se, bolje nego na hiperrealističkom platnu, pokažu likovi, ma kako oni u rimskoj komediji tipizirani bili. Ah, ti likovi! Taj Laža, rimski dosetljivi Pura-Moca, taj zvrk i vidra uskih ulica, koristoljubivi a opet dobrodušni pomagač nesrećnog Čede, koga je ljubav sputala i u Gordijev čvor svezala. Pa svodnik Badža, čija filosofija unekoliko podseća na onu Euripidovog Kiklopa: „Ne žrtvujem nijednom bogu sem sebi samom i najvećem božanstvu – trbuhu svom.“
Onda Tata-Sima koji odbija da prizna: „Bejah sine isti, jer sam život kuša’.“ Komšija Toza, mudrijaš epikurejac, koji jedino i može prizvati u Tata-Simino sećanje njegovu razuzdanu mladost. Grabiša je pravi beskrupulozni posilni koji ipak ostaje samo muva u mreži velikog pauka Laže. Ljupče je dobar prijatelj, uvek na usluzi, nešto kao Hamletov Horacije, a Roza lutka, očigledno lepa i vešta, u rukama požudnika. Šteta je što za Daču Driblera nema više prostora jer bi njegovi i Lažini dueli (svejedno što su na istoj strani) bili prava poslastica. Kuvar-grabljivac je još jedna uspela Plautova minijatura, a bogami i prevodiočeva, jer se tako dobro dosetio svih onih poluizmišljenih jela. Galeriju likova zaključuje Mali Rob, koji tek kuca na vrata naslada, neodlučan da li da za novac ponudi svoje pozađe.
Zaplet je uobičajen (po uzoru na novu atičku komediju), a rasplet predvidiv. Ipak, likovi i sjajan dijalog čine da se u ovo štivo zadubimo kao u novu igricu na kompjuteru.
I još nešto. Plautovi se likovi vrlo uspelo obraćaju publici. Videli smo više puta kako to može da zvuči lažno i izveštačeno. Ali ovde, s duhom i samoironijom piščevom i prevodiočevom, i to je sjajno.
Oprostiće Plaut. Nije Laža samo za čitanje. Da. Jedva čekam da vidim predstavu.
Gordan Maričić

„Laža“ (Pseudolus) jedna je od najpoznatijih komedija rimskog pisca Tita Makcija Plauta, prvi put izvedena 191. godine pre nove ere. U središtu radnje nalazi se domišljati rob koji pokušava da pomogne mladom gospodaru da oslobodi voljenu devojku iz ruku svodnika. Bez novca, ali s mnogo samopouzdanja, Laža smišlja prevaru kojom nadmudruje protivnike i preokreće tok događaja.
Komediju odlikuju živ dijalog, igre reči, zamene identiteta i duhovito prikazivanje ljudske pohlepe, zaljubljenosti i lakovernosti. Glavni junak osvaja publiku snalažljivošću i sposobnošću da rečima upravlja drugima. U prevodu Vojina Nedeljkovića likovi nose imena poput Laže, Čede, Badže i Tate-Sime, a razgovorni jezik približava antički humor savremenom čitaocu.

Tit Makcije Plaut (oko 254–184. pre nove ere) bio je rimski komediograf, rođen u Sarsini, na području današnje Italije. O njegovom životu sačuvano je malo pouzdanih podataka. Stvarao je komedije po uzoru na grčku novu komediju, prilagođavajući ih ukusu rimske publike i obogaćujući živim govorom, muzikom i scenskim humorom.
Pod njegovim imenom sačuvana je zbirka od 21 komedije, od kojih je jedna očuvana samo u fragmentima. Među najpoznatijima su „Laža“, „Tvrdica“, „Hvalisavi vojnik“, „Blizanci“ i „Amfitrion“. Njegovi lukavi robovi, škrti starci, hvalisavi vojnici i zaljubljeni mladići postali su trajni tipovi evropske komedije. Plaut je snažno uticao na kasnije pozorište, naročito na Šekspira i Molijera.

MG80 (N)