ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spolja kao na fotografijama, unutra u čistom i urednom stanju.

Autor Céline, Louis-Ferdinand, 1894-1961 ; Selin, Luj-Ferdinan, 1894-1961
Naslov Putovanje nakraj noći / Luj-Ferdinand Selin ; prevela s francuskog Ivanka Pavlović
Ostali naslovi Voyage au bout de la nuit. srp
Jezik srpski
Vrsta građe roman
Godina 1981
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1981 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Drugi autori Marković Pavlović, Ivanka, 1925-2010 (prevodilac)
Fizički opis 522 str. ; 20 cm
Zbirka Biblioteka Nolit. Proza
Napomene Prevod dela: Voyage au bout de la nuit / Louis-Ferdinand Céline
Str. 7-23: Traženje bezumlja / Mišel Božur.
(Pl. sa omotom)
Predmetne odrednice Selin, Luj-Ferdinand, 1894-1961 -- `Putovanje nakraj noći`

„Putovanje nakraj noći“ je najpoznatije ostvarenje Luja-Ferdinanda Selina, čije je delo izvršilo znatan uticaj na savremenu francusku književnost. U liku i doživljajima lekara Bardamija ima mnogo autobiografskih crta. Ranjen u prvom svetskom ratu, on u Parizu, Americi i Africi prolazi kroz niz tragičnih i komičnih dogodovština u kojima su u krajnje nepovoljnom svetlu prikazani rat, kolonijalizam i moralna izopačenost modernog društva.
Moris Nado je nazvao Selinove romane pesmama koje „pretvaraju nepodnošljivu stvarnost u neku vrstu crnog i lepljivog sna”. A Andre Žid je rekao: „Selin ne opisuje stvarnost, nego halucinaciju koju ona izaziva”. Bilo je dosta rasprava o Selinovom mračnom viđenju sveta i pesimizmu njegovog romana, a Nado je čak postavio pitanje ima li pisac „pravo da nam drži nos u našem smradu”. Najveći deo ispoljenih odbojnosti prema Selinovom delu treba pripisati njegovom političkom stavu u vreme rata, odnosno antisemitizmu koji je došao do izražaja u njegovim kasnijim delima, a ne ovoj knjizi, koju je kritika definitivno ocenila kao jedan od vrhunaca francuske proze XX veka. „Kao i Džojsov Uliks” – pisao je Paskal Pia – „njegovo Putovanje je nanelo ozbiljan udarac takozvanom dobro pisanom romanu, onim visokoparnim pismenim sastavima na francuskom koje ambiciozni pisci spremaju – već prema tome šta njihova ambicija smatra hitnim – bilo za Akademiju, bilo za potomstvo”.
„Ovo delo ne bi trebalo da dođe u ruke nedovoljno inteligentnih čitalaca”, upozorila je Ana de Noaj.

Luj-Ferdinand Selin (Louis-Ferdinand Céline, 1894–1961), pravim imenom Luj-Ferdinand Detuš (Louis-Ferdinand Destouches), bio je francuski književnik i lekar, jedan od najznačajnijih i najkontroverznijih pisaca francuske književnosti 20. veka. Rođen je 27. maja 1894. godine u Kurbevoau, nedaleko od Pariza. Tokom Prvog svetskog rata služio je u francuskoj vojsci i 1914. godine bio ranjen, što je ostavilo dubok trag na njegov život i književno stvaralaštvo. Posle rata boravio je u Africi, studirao medicinu i radio kao lekar, između ostalog i u siromašnim pariskim predgrađima. Svetsku književnu slavu stekao je prvim romanom „Putovanje nakraj noći” (Voyage au bout de la nuit, 1932), koji je izazvao veliko interesovanje zbog beskompromisnog prikazivanja rata, kolonijalizma, društvene nepravde i ljudske bede. Roman je nagrađen prestižnom književnom nagradom Renodo i smatra se jednim od najvažnijih ostvarenja evropske književnosti 20. veka. U svom drugom velikom romanu, „Smrt na kredit” (Mort à crédit, 1936), nastavio je istraživanje najmračnijih strana ljudskog postojanja, razvijajući osoben književni stil zasnovan na govornom jeziku, žargonu, fragmentarnoj rečenici, ritmičkim ponavljanjima i izrazito emotivnom pripovedanju. Selin je izvršio snažan uticaj na modernu francusku prozu, razbijajući tradicionalne književne konvencije i uvodeći u književnost jezik svakodnevice, ulice i društvene margine. Njegovo stvaralaštvo, međutim, ostalo je opterećeno političkim stavovima i otvorenim antisemitizmom, posebno izraženim u pamfletima objavljenim krajem tridesetih godina. Tokom Drugog svetskog rata podržavao je antisemitske i pronacističke ideje, a pred oslobođenje Francuske pobegao je u Nemačku, zatim u Dansku, gde je bio zatvoren. U Francuskoj je 1950. godine u odsustvu osuđen zbog saradnje s neprijateljem, ali je naredne godine amnestiran i vratio se u domovinu. Poslednju deceniju života proveo je u Medonu, nedaleko od Pariza, nastavljajući da piše i radi kao lekar. U tom periodu objavio je dela „Od zamka do zamka” (D’un château l’autre, 1957), „Sever” (Nord, 1960) i „Rigodon” (Rigodon, posthumno 1969), koja čine svojevrsnu trilogiju o njegovom ratnom izgnanstvu. Umro je 1. jula 1961. godine u Medonu. Uprkos kontroverzama koje prate njegov život i političke stavove, Selin se smatra jednim od najvećih stilskih inovatora moderne francuske književnosti, čiji je uticaj vidljiv u delima brojnih evropskih i američkih pisaca.

MG P42 (L)