ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 157
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Zbirka sadrži odabrane kolumne koje je Petar Luković pisao za e-Novine. Tekstovi su tematski i hronološki podeljeni u osam urnebesnih poglavlja: Jutro u banci * Špijun u uhu: Tajni transkripti * Troprsti predsednik, šestoprsta država * Šaljem pismo, ljubavnici nismo * Prisluškivanje Srbije: dahći me nježno * Posecite Srbiju, trula je * Tužbe od službe: Šta čekate, što me ne uhapsite? * Erotske poslanice Snežani Malović.



Petar Luković (Kraljevo, 21. januar 1951 — Beograd, 12. februar 2024) bio je srpski novinar, novinski urednik i rok kritičar.

Biografija
Pohađao je Šestu beogradsku gimnaziju, a završio Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.[1]

Novinarsku karijeru započeo je 1976. u „Dugi”. Kao politički i rokenrol kritičar pisao je za mnoge jugoslovenske novine i časopise, kao što su „Džuboks”, „Mladost”, „Polet”, „Nedelja”, „Nedeljna Dalmacija”, „Politika”, „Oslobođenje”, „Vjesnik”, „Rok 82”, „Rok” i dr. Bio je glavni urednik časopisa „Tajne”, koji se bavio paranormalnim pojavama i časopisa „Seks klub”, prvog porno časopisa u Srbiji. Bio je glavni i odgovorni urednik portala „E-novine” od njegovog osnivanja[2] do 1. marta 2016. godine, kada je portal prestao sa radom.[3]

U periodu od 1991. do 1996. godine radio je za beogradski nedeljnik „Vreme”, gde je jedno vreme bio i zamenik glavnog urednika. Od 1996. do 1998. godine pisao je za „Našu Borbu”. Za hrvatski satirični nedeljnik „Ферал трибјун” pisao je od njegovog osnivanja 1984. godine. Sarađivao je sa časopisima „Reporter” iz Beograda, „Dani” iz Sarajeva i „Mladina” iz Ljubljane. U periodu od januara 1996. do početka bombardovanja SR Jugoslavije, marta 1999, bio je glavni urednik časopisa „X Zabava”. Posle 2000. je radio za vlasnika RTV Pink Željka Mitrovića.[4]

Nagradu „Dragiša Kašiković” je dobio 1994. godine kao jedan od prva tri laureata, a nagradu dnevnika Danas „Staša Marinković” je dobio 2001.[5]

Petar Luković se nalazio na izbornoj listi LDP, GSS, SDU, LSV za skupštinske izbore u Srbiji održane 21. januara 2007, ali nije uspeo da postane poslanik zbog nedovoljnog broja glasova koje je ova koalicija osvojila.

Smrt
Godine 2019. mu je otkriven rak pluća od koga se lečio godinama. Međutim, godine 2021. mu se rak proširio na mozak te je stavljen na program gama zraka i noža. U naredne tri godine mu se zdravstveno stanje rapidno pogoršavalo i preminuo je 12. februara 2024. godine u Beogradu posle duge i teške bolesti.[6][7]

Sahranjen je 18. februara 2024. godine na groblju Lešće.