Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

kao na slikama
unutra lepo očuvana


Autor Andre Žid (Gide)
Broj stranica 101
Godina izdanja 1955.
Mjesto izdanja Beograd
Prijevod Đuza I Radmila Radović
Izdavač Nolit Mala knjiga 31


„Loše okovani Prometej” (Le Prométhée mal enchaîné), objavljen 1899. godine, jedno je od najpoznatijih raniijih proznih dela francuskog nobelovca Andrea Žida (André Gide). Autor ga je klasifikovao kao sotiju (satirični, apsurdistički sastav pun ironije i filozofske igre).
U ovom delu Žid na moderan, ironičan i nadrealan način prerađuje antički mit o Prometeju, premeštajući ga iz mitskog doba u Pariz s kraja 19. veka.
Radnja i osnovni koncept
Prometej u Parizu
Prometej silazi sa Kavkaza i seda u jedan pariski kafe na Bulvaru Madlen. Sa sobom dovodi i orla koji ga je vekovima mučio jedući mu jetru.
U kafiću se odvijaju neobični susreti sa prolaznicima i drugim mitskim i izmišljenim likovima (poput Kandaula, Giga i tajanstvenog Bankara/Boga koji nasumično deli šamare i novac).
Simbolika orla i jetre
Orao u Židovoj interpretaciji predstavlja ideju, strast, moralnu obavezu, grižu savesti ili unutrašnji ideal koji obuzima čoveka.
Što Prometej više „hrani” svog orla sopstvenom jetrom (odricanjem i patnjom), orao postaje sve lepši, snažniji i sjajniji, dok Prometej slabi. Prometej je u početku ponosan na svog orla i pred pariskom publikom drži predavanja o tome kako svako mora imati svog „orla” (svoju opsesiju ili ideal) koji ga proždire.
Preokret i poruka
Shvativši da ga sopstveni ideal u potpunosti uništava i sputava njegovu slobodu, Prometej na kraju donosi neočekivanu odluku: ubija i jede svog orla.
Na sahrani orla, Prometej objašnjava da je savladao svoju opsesiju. Time Žid poručuje da čovek ne treba da bude rob sopstvenih fiksnih ideja, dogma ili ubeđenja, već da mora sačuvati unutrašnju slobodu i autentičnost.
Stil i značaj dela
Sotija i apsurd: Delo je prožeto duhovitim, apsurdnim dijalozima i alegorijama koji najavljuju kasniji egzistencijalizam i teatar apsurda (svojstven rešenjima kakva su kasnije nudili Kami ili Jonesko).
Filozofija slobode: „Loše okovani Prometej” ključan je tekst za razumevanje Židove filozofije individualizma i potrage za ličnom slobodom, teme koju je detaljnije razradio u romanima Imoralista i Krivotvoritelji novca.