ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 156
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Ilustracije: Mica Mihajlovic


„Šašava knjiga” je kultna zbirka pesama velikog srpskog pesnika Miroslava Mike Antića, prvi put objavljena 1972. godine u izdanju beogradskog BIGZ-a.
Ovo delo predstavlja direktan tematski i emotivni nastavak čuvene zbirke „Plavi čuperak”. Dok je Plavi čuperak usmeren na prve nemire ranog detinjstva i prva zaljubljivanja, Šašava knjiga se obraća nešto starijim tinejdžerima, donoseći pesme o odrastanju, prolaznosti, unutrašnjim pobunama, ali i o neizbežnim „sutrašnjim borama u ogledalu”.
Ključne odlike i sadržaj knjige
• Prepoznatljiv stil: Knjiga sadrži pesme koje na topao, blago ironičan i duboko lirski način opisuju prelaz iz detinjstva u svet odraslih. Prvo izdanje iz 1972. godine krase i prepoznatljive ilustracije umetnika Miće Mihajlovića.
• Najpoznatije pesme u zbirci: Među koricama ove knjige nalaze se neke od Antićevih najlepših i najcitiranijih pesama:
• Besmrtna pesma (sa čuvenim stihovima o večnosti i postojanju)
• Nepovratna pesma
• Šašava pesma
• Protestna pesma
• Bukvar
• Lažljiva pesma, Drugarska pesma, Koren, Uspavanka za malu pticu.



Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[1] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[2]

Biografija
Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[3] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[4] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu.

Stvaralašltvo

Spomen ploča na kući u Pančevu

Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu
Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju.

U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[5]

Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[6]

U periodu od 1941. do 1954. živeo je u Pančevu.[7] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva”.[8]

Na Novom novosadskom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine.

Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[3]

Nasleđe
Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se „Antićevi dani”. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada „Miroslav Antić”. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.[9]

Po njemu su nazvane škole: OŠ „Miroslav Antić” Niš, OŠ „Miroslav Antić” Palić, OŠ „Miroslav Antić” Čukarica, OŠ „Miroslav Antić” Futog i OŠ „Miroslav Mika Antić` Pančevo.