Godina izdanja: 1989
ISBN: 442
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Tomas Kenili / Thomas Keneally
Naslov originala: Schindler`s Ark
Izdavač: Jugoslavijapublik, Beograd
Godina: 1989
Obim: 405 str.

Šindlerov kovčeg (Schindler`s Ark) je istorijski roman australijskog pisca Tomasa Kenilija objavljen 1982. godine. Knjiga je postigla ogroman svetski uspeh, osvojila prestižnu Bukerovu nagradu i poslužila kao direktna osnova za kultni film Stivena Spilberga „Šindlerova lista” iz 1993. godine. Zbog popularnosti filma, knjiga se na kasnijim izdanjima (uključujući i novije prevode na našim prostorima) često objavljuje pod naslovom Šindlerova lista.

Knjiga donosi neverovatnu, istinitu priču o Oskaru Šindleru, nemačkom industrijalcu, članu Nacističke partije, bonvivanu i ženskarošu, koji je tokom Drugog svetskog rata rizikovao sopstveni život i bogatstvo kako bi spasao više od 1.200 Jevreja od sigurne smrti u koncentracionim logorima.

Tomas Kenili je na ovu priču naišao potpuno slučajno 1980. godine. Dok je bio u Los Anđelesu, ušao je u jednu prodavnicu kožnih torbi čiji je vlasnik bio Poldek Pfeferberg – jedan od preživelih Jevreja sa Šindlerove liste. Pfeferberg je decenijama pokušavao da ubedi nekog pisca ili režisera da ispriča priču o Šindleru. Pokazao je Keniliju obimnu dokumentaciju, pisma i svedočenja, nakon čega je autor proveo dve godine putujući svetom i intervjuišući preživele (tzv. Schindlerjuden) kako bi sklopio vernu sliku o ovim događajima.



Tomas Kenili (Thomas Keneally) je jedan od najuglednijih, najplodnijih i najprepoznatljivijih australijskih književnika. Tokom svoje karijere duge više od šest decenija, napisao je više od 50 knjiga, uključujući romane, drame, scenarije i istorijske eseje.

Ono što ga izdvaja je njegova sposobnost da stvarne istorijske događaje i složene moralne dileme pretoči u vrhunsku beletristiku.

Tomas Kenili je rođen 1935. godine u Sidneju. Zanimljivo je da je njegova prvobitna namera bila da postane katolički sveštenik. Proveo je šest godina u bogosloviji i bio pred samo zaredenje kada je shvatio da to ipak nije njegov životni poziv. Napustio je crkvu, jedno vreme radio kao nastavnik u školi, a pisanju se ozbiljnije posvetio početkom šezdesetih godina prošlog veka. Prvi roman objavio je 1964. godine pod naslovom The Place at Whitton.

Pre nego što je 1982. godine ušao u istoriju i osvojio Bukerovu nagradu za Šindlerov kovčeg, Kenili je čak tri puta bio u užem izboru za ovo prestižno priznanje (1972, 1975. i 1979. godine). Pobedom sa pričom o Oskaru Šindleru postao je prvi Australijanac koji je ikada osvojio Bukera.

Iako je svetsku slavu stekao knjigom o Holokaustu u Evropi, Kenili je u svojim delima pokrivao neverovatno različite istorijske epohe i prostore:
- Australijska istorija: Njegov rani uspešni roman The Chant of Jimmie Blacksmith (1972) bavi se teškim položajem Aboridžina i rasnim tenzijama u Australiji na prelazu vekova.
- Američki građanski rat: Napisao je sjajno prihvaćen roman Confederates (1979)
- Prvi svetski rat: Knjiga Gossip from the Forest (1975) prati potpisivanje primirja iz ugla nemačkog pregovarača.
- Sarađivao je i sa ćerkom: Pod stare dane je sa svojom ćerkom Meg Kenili napisao popularni serijal istorijskih krimi-romana pod nazivom The Monsarrat Series.

Kenili nije bio samo posmatrač iza pisaće mašine. Strastveni je ljubitelj umetnosti i nekoliko puta se oprobao kao glumac. Imao je epizodne uloge u nekoliko australijskih filmova (uključujući ekranizaciju sopstvenog romana The Chant of Jimmie Blacksmith), a pojavljivao se i u pozorišnim predstavama.

Pored toga što je dobio najviša australijska priznanja za književnost (kao što je Miles Franklin Award i nagrada za životno delo), Kenili je poznat i po svom strastvenom političkom angažmanu. Godinama je bio predsednik i jedan od osnivača pokreta koji se zalaže da Australija postane republika i prekine zvanične ustavne veze sa britanskom krunom. U novije vreme, aktivno se angažovao u zaštiti autorskih prava pisaca u eri razvoja veštačke inteligencije.

Danas, u svojim devedesetim godinama, i dalje živi u Sidneju, okružen svojom bogatom bibliotekom, i smatra se živom legendom svetske literature.