ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

BIGZ 1990 1260 strana

odlična očuvanost

Danilo Kiš (1935–1989) jedan je od najznačajnijih pisaca jugoslovenske i srpske književnosti 20. vijeka. Njegova proza spaja autobiografiju, istoriju, dokument, fikciju, sjećanje i književnu imaginaciju.

Ova dela Danila Kiša predstavljaju njegov najvažniji književni opus :

Mansarda
Rani jadi
Bašta, pepeo
Peščanik
Grobnica za Borisa Davidoviča
Enciklopedija mrtvih

1. Mansarda

Vrsta: roman, 1962.

Mansarda je Kišov prvi roman. U središtu je mladi umetnik Arno, koji sa svojim prijateljima živi u potkrovlju i pokušava da pronađe svoje mjesto u svetu.

Delo je puno ironije, humora, igre i književnih asocijacija. Kiš se bavi mladalačkim idealima, umetnošću, ljubavlju i slobodom.

Važno

Mansarda je više roman o mladosti i umetničkom senzibilitetu nego klasičan roman sa razvijenom radnjom.

Ključne reči: mladost, umetnost, sloboda, ljubav, ironija, potraga za smislom.

2. Rani jadi

Vrsta: zbirka autobiografsko-fikcionalnih priča, 1969.

Ovo je jedno od najvažnijih Kišovih dela. Knjiga se sastoji od kratkih priča povezanih likom Andija Šama.

Andi je dečak kroz čije oči pratimo svet detinjstva. Međutim, to detinjstvo nije bezbrižno. U njemu se pojavljuju rat, siromaštvo, strah, progon i raspad porodice.

Posebno je važan lik oca Eduarda Sama, koji je zasnovan na Kišovom ocu.

Glavne teme

detinjstvo,
porodica,
rat,
stradanje,
sećanje,
gubitak,
jevrejski identitet,
odrastanje.

Poruka

Detinjstvo ostaje duboko zapisano u čoveku, a književnost omogućava da se izgubljeni svet ponovo prizove.

Ključne riječi: Andi → djetinjstvo → rat → otac → sjećanje → gubitak.

3. Bašta, pepeo

Vrsta: roman, 1965.

Bašta, pepeo nastavlja autobiografski svet Ranih jada.

Glavni lik je ponovo Andi Šam, koji posmatra svet odraslih i pokušava da razume svog neobičnog oca Eduarda Sama.

Otac je prikazan kao složena, gotovo mitska ličnost. On je obrazovan, maštovit, nepredvidiv i često izgubljen u vlastitom svetu.

Kroz dečiju perspektivu prikazan je svet koji se nalazi pred tragedijom Drugog svjetskog rata.

Glavne teme

odnos sina i oca,
detinjstvo,
porodica,
rat,
strah od smrti,
sećanje,
prolaznost.

Naslov

Bašta predstavlja život, lepotu i detinjstvo, dok pepeo simbolizuje uništenje, smrt i ono što ostaje posle tragedije.

Ključne reči: Andi → Eduard Sam → otac i sin → detinjstvo → rat → smrt.

4. Peščanik

Vrsta: roman, 1972

Peščanik je jedan od najzahtevnijih Kišovih romana.

U njemu se nastavlja priča o Eduardu Samu, ali sada mnogo složenije i fragmentarnije.

Roman nije napisan kao klasična linearna priča. Kiš koristi različite dokumente, perspektive, sećanja i pripovedne postupke.

Glavna tema

Centralna tema je raspad pojedinca pred istorijskim nasiljem, posebno pred fašizmom i Holokaustom.

Vreme je veoma važno: ono se ne prikazuje samo kao niz događaja, već kao nešto što se fragmentira kroz sećanje.

Važno za razumevanje

Ako su Rani jadi svet detinjstva, a Bašta, pepeo pokušaj da se taj svet razume, onda je Peščanik mnogo složenije suočavanje sa istorijom, smrću i nestankom.

Ključne reči: dokument, sećanje, Eduard Sam, rat, Holokaust, smrt, fragmentarnost.

5. Grobnica za Borisa Davidoviča

Vrsta: zbirka pripovedaka / ciklus priča, 1976.

Ovo je jedno od Kišovih najpoznatijih i najvažnijih dela.

Knjiga se sastoji od sedam pripovedaka koje povezuje tema političkog nasilja, totalitarizma i stradanja pojedinca.

Kiš koristi stvarne istorijske činjenice, dokumentarne elemente i izmišljene likove.

Glavna tema

Totalitarna vlast i uništenje pojedinca.

Posebno je prisutan svet sovjetskih čistki, logora, revolucije i političkih progona.

Kiša zanima pitanje:

Kako istorija pretvara čoveka u broj, dosije ili fusnotu — i kako književnost može vratiti njegovo ime i ljudsko dostojanstvo?

Boris Davidovič

Boris Davidovič Novski je revolucionar koji postaje žrtva sistema kojem je nekada pripadao.

Njegova sudbina pokazuje kako totalitarni sistem može uništiti čak i one koji su mu ranije služili.

Naslov

Grobnica nije samo mesto smrti. Ona predstavlja i pokušaj da se čoveku kroz književnost podigne spomenik.

Ključne reči: totalitarizam → revolucija → politički progoni → logori → istorija → pojedinac → pamćenje.

6. Enciklopedija mrtvih

Vrsta: zbirka pripovedaka, 1983.

Enciklopedija mrtvih je jedno od Kišovih najpoznatijih kasnijih dela.

Priče se bave smrću, sećanjem, prolaznošću i životima običnih ljudi.

Najpoznatija je naslovna pripovetka „Enciklopedija mrtvih“.

U njoj pripovedač dolazi do neverovatne knjige — enciklopedije koja sadrži životopise ljudi koji nisu ušli u velike istorijske knjige.

Glavna ideja

Istorija obično pamti velike ličnosti i velike događaje, dok životi običnih ljudi nestaju.

Kiš zamišlja enciklopediju koja pamti svakog čoveka i njegov jedinstveni život.

Time književnost postaje način borbe protiv zaborava.

Glavne teme

smrt,
sećanje,
zaborav,
običan čovek,
istorija,
identitet,
prolaznost,
književnost.

Ključne reči: smrt → sećanje → zaborav → običan čovek → istorija → književnost.

Kako povezati svih šest dela?

Delo Najvažnija tema

Mansarda mladost, umetnost i sloboda
Rani jadi detinjstvo, porodica i rat
Bašta, pepeo otac, detinjstvo i nadolazeća tragedija
Peščanik otac, istorija, rat, Holokaust i smrt
Grobnica za Borisa Davidoviča totalitarizam i političko nasilje
Enciklopedija mrtvih smrt, sećanje i borba protiv zaborava

Kišova glavna preokupacija

Kroz različita dela stalno se vraćaju:

sećanje + istorija + smrt + identitet + zaborav + stradanje pojedinca.

Posebno je važno da Kiš spaja dokument i književnu fikciju. Njegove priče često izgledaju kao istorijski dokumenti, biografije, dosijei ili enciklopedijske odrednice, ali su istovremeno književno oblikovane.


Danilo Kiš je pisac čija dela povezuju autobiografsko iskustvo, istoriju, sećanje i fikciju. U „Ranim jadima“, „Bašti, pepelu“ i „Peščaniku“ oblikuje priču o detinjstvu, porodici i stradanju, posebno kroz lik Andija Šama i njegovog oca Eduarda. U „Grobnici za Borisa Davidoviča“ bavi se totalitarizmom i političkim nasiljem, dok u „Enciklopediji mrtvih“ istražuje smrt, sećanje i potrebu da se sačuva život običnog čoveka od zaborava.

Mansarda — mladost
Rani jadi — djetinjstvo
Bašta, pepeo — otac
Peščanik — istorija i smrt
Grobnica — totalitarizam
Enciklopedija mrtvih — sećanje i zaborav