Godina izdanja: 2006
ISBN: 978-86-7448-341-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Paideia 2006 778 strana : forografije

odlična očuvanost

„Sabrana dela“ Konstantina Vaginova okupljaju njegovu prozu, poeziju i eksperimentalne književne tekstove. Vaginov (1899–1934) pripada ruskoj književnoj avangardi prve polovine XX veka i posebno je vezan za Petrograd/Lenjingrad, književne krugove 1920-ih i postrevolucionarnu kulturnu atmosferu.

Njegova književnost je izrazito intertekstualna, ironična, groteskna i eruditska. U njegovim delima antička kultura, ruska književnost, mitologija i evropska tradicija dolaze u dodir sa sovjetskom svakodnevicom. Često prikazuje svet u kojem se stara kultura raspada, dok nova epoha pokušava da zauzme njeno mesto.

„Jarčeva pesma“

„Jarčeva pesma“ jedan je od najvažnijih Vaginovljevih romana. U središtu su književnici i intelektualci koji pokušavaju da očuvaju svoju kulturnu tradiciju u svetu koji se radikalno promenio posle revolucije.

Roman je istovremeno satira književnog života, priča o propadanju jedne kulturne epohe i elegija za svetom koji nestaje. Likovi su često groteskni, opsednuti knjigama, umetnošću i prošlošću.

„Poslovi i dani Andreja Svistonova“

Roman „Poslovi i dani Andreja Svistonova“ predstavlja ironičnu sliku književnika i stvaranja književnog dela. Vaginov se poigrava odnosom između pisca, stvarnosti i književne fikcije.

Granica između života i književnosti postaje nejasna, a sam proces stvaranja romana pretvara se u predmet književne satire.

„Bambočada“

„Bambočada“ pripada Vaginovljevoj grotesknoj i eksperimentalnoj prozi. Kao i u drugim delima, autor spaja apsurd, parodiju, erudiciju i fragmentarnost, stvarajući sliku kulturnog sveta koji je istovremeno fascinantan i smešan.

„Harpagonijana“

„Harpagonijana“ je delo snažno povezano sa Vaginovljevim interesovanjem za književne raritete, kolekcionarstvo, starine i kulturno pamćenje. Sam naslov asocira na Harpagona, Molièreovog škrtca, pa se kroz književnu igru povezuju pohlepa, posedovanje i sakupljanje.

Kod Vaginova knjige i predmeti kulture često nisu samo stvari: oni predstavljaju fragmente prošlih svetova.

„Manastir Gospoda našeg Apolona“

Naslov „Manastir Gospoda našeg Apolona“ direktno povezuje hrišćansku i antičku tradiciju. Vaginov često koristi upravo takve spojeve da bi pokazao složenost evropskog kulturnog nasleđa.

Apolon kao simbol antičke kulture postaje deo imaginarnog „manastira“ umetnosti, znanja i sećanja.

„Vitlejemska zvezda“

„Vitlejemska zvezda“ pripada Vaginovljevim tekstovima u kojima se prepliću hrišćanska simbolika, istorija, mit i književna imaginacija. Autor ne pristupa religijskim motivima samo tradicionalno, već ih uključuje u svoju širu igru kulturnih slojeva.

„Pesme i poeme“

Vaginov je bio značajan i kao pesnik. Njegova poezija karakteristična je po kulturnim aluzijama, neobičnim slikama, ironiji i spajanju različitih istorijskih epoha.

U pesmama se često pojavljuju antička mitologija, gradski pejzaž, knjige, istorijske ličnosti i osećanje prolaznosti.

„Putovanje u haos“

Sam naslov „Putovanje u haos“ dobro opisuje jednu od ključnih Vaginovljevih književnih opsesija: prelazak iz uređenog kulturnog sveta u raspad, apsurd i istorijski haos.

Haos kod njega nije samo politička ili društvena kategorija. On predstavlja i raspad kulturnog pamćenja i tradicionalnih vrednosti.

„Ostrva“

„Ostrva“ pripadaju Vaginovljevoj poetskoj i proznoj imaginaciji u kojoj su prostor i grad često pretvoreni u simbol izolacije, sećanja i kulturne izdvojenosti.

„Ostrvo“ može da označava i pojedinca ili malu grupu ljudi koji pokušavaju da sačuvaju sopstveni kulturni svet usred istorijskih promena.

„Peterburške noći“

„Peterburške noći“ vezane su za jedan od najvažnijih prostora Vaginovljeve književnosti – Petrograd.

Grad je kod njega više od geografskog prostora. On postaje kulturni lavirint, mesto susreta prošlosti i sadašnjosti, stvarnosti i fikcije, živih i mrtvih kulturnih tradicija.

„Zvukolici“

„Zvukolici“ pripadaju njegovim eksperimentalnijim tekstovima. Već sam naslov ukazuje na igru sa zvukom, jezikom, rečima i njihovim značenjima.

Vaginov se ovde približava avangardnoj poetici u kojoj jezik nije samo sredstvo za prenošenje priče već postaje samostalan predmet književne igre.

Glavne karakteristike Vaginovljeve književnosti

1. Kulturno pamćenje

Vaginov je opsednut prošlošću i nestajanjem kulture. Njegovi likovi često sakupljaju knjige, predmete, uspomene i znanje zato što osećaju da jedan svet nestaje.

2. Petrograd kao književni univerzum

Petrograd/Lenjingrad predstavlja centralni prostor njegove proze. Grad je prikazan kao slojevita kulturna memorija u kojoj se prepliću carska Rusija, evropska kultura, revolucija i sovjetska svakodnevica.

3. Groteska i ironija

Vaginov često spaja uzvišeno i banalno. Erudicija, antička mitologija i velika umetnost susreću se sa svakodnevnim apsurdom i komičnim ljudskim slabostima.

4. Intertekstualnost

Njegovi tekstovi su puni aluzija na antičku književnost, ruske klasike, evropsku književnost, mitologiju, religiju i istoriju umetnosti. Čitalac može delo posmatrati gotovo kao mrežu kulturnih referenci.

5. Avangarda

Vaginov pripada širokom krugu ruske književne avangarde, ali njegov stil nije jednostavno futuristički. On je istovremeno avangardista i veliki ljubitelj prošlosti.

Upravo taj paradoks je jedna od njegovih najzanimljivijih karakteristika: eksperimentalnom književnom formom pokušava da sačuva fragmente izgubljene kulture.

Ukratko

Sabrana dela Konstantina Vaginova predstavljaju književni svet u kojem se revolucionarna sadašnjost sudara sa ogromnim nasleđem prošlosti. Njegovi romani, pesme i eksperimentalni tekstovi govore o književnicima, kolekcionarima, umetnicima i čudacima koji pokušavaju da pronađu smisao u vremenu kulturnog i društvenog prevrata.

Vaginov je posebno zanimljiv zbog spoja avangarde i erudicije, satire i melanholije, groteske i nostalgije, antičke kulture i sovjetske svakodnevice.

Ključne reči

ruska književnost; ruska avangarda; Petrograd; Lenjingrad; 1920-e; sovjetska književnost; postrevolucionarna Rusija; književna avangarda; eksperimentalna proza; poezija; groteska; ironija; satira; apsurd; erudicija; intertekstualnost; kulturno pamćenje; kolekcionarstvo; knjige; bibliomanija; antička kultura; grčka mitologija; hrišćanstvo; evropska književnost; ruska književna tradicija; istorija kulture; raspad kulturnog sveta; revolucija; sovjetska svakodnevica; nostalgija; prolaznost; umetnost; književnici; intelektualci; jezička igra; eksperimentalni jezik; kulturno nasleđe.