ISBN: 141
Godina izdanja: 2022
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autorka: Kristijane Felšerinov
Napisali: Kaj Herman i Horst Rik
Izdavač: Pčelica izdavaštvo, Čačak
Godina: 2022
Obim: 293 str.

Dopunjeno izdanje sa fotografijama.

„Mi deca sa stanice Zoo” (nem. Wir Kinder vom Bahnhof Zoo) je kultna biografska knjiga i potresno svedočanstvo o problemu maloletničke narkomanije, prostitucije i otuđenja u Zapadnom Berlinu tokom 1970-ih godina. Nastala je prema istinitoj ispovesti Kristijane Felšerinov (poznate kao Kristijana F.), koja je sa samo 13 godina postala zavisnica od heroina.

Novinari nemačkog magazina Štern (Stern), Kaj Herman i Horst Rik, intervjuisali su Kristijanu 1978. godine kako bi istražili problem droge među tinejdžerima. Knjiga je objavljena 1979. godine i odmah postala svetski bestseler.

Delo služi kao surovo realistična opomena o razornom uticaju droge i često se preporučuje kao dopunska lektira za mlade kako bi se podigla svest o narkomaniji.

Kultni nemački film u režiji Ulija Edela, sa muzikom i pojavljivanjem Dejvidea Bovija, verno je dočarao mračnu atmosferu berlinske podzemne scene.

Savremena televizijska adaptacija u produkciji Amazon Prime pruža moderan vizuelni osvrt na sudbinu grupe mladih oko stanice Zoo.


Knjiga „Mi deca sa stanice Zoo” specifična je po tome što ima dve strane autorstva. Zvanično su je napisali novinari koji su vodili intervjue, dok je stvarni autor celokupne priče i njenog sadržaja devojčica Kristijana F. (čije je puno ime Kristijana Vera Felšerinov).

Kristijana je rođena u Hamburgu, ali se sa šest godina preselila u sumorno, radničko predgrađe Zapadnog Berlina. Njen otac je bio nasilan, a majka nemoćna, što je Kristijanu rano odvelo na ulicu, gde je sa 12 godina probala hašiš, a sa 13 postala zavisnica od heroina.

Uspeh knjige i filma pretvorio ju je u svetsku „princezu džankija”. Novac od autorskih prava prebačen je na njen račun, što joj je obezbedilo finansijsku sigurnost. Može se reći da je postala pop-ikona 1980-ih. Pokušala je da izgradi karijeru u muzici pod imenom Christiane F. Tokom 1980-ih je izdavala pank/nju-vejv muziku, glumila u nekoliko nemačkih filmova i družila se sa svetskim zvezdama kao što su Dejvid Bovi i Nik Kejv. Nažalost, Kristijana nikada nije uspela trajno da se izleči. Više puta se vraćala heroinu, hapšena je i provela je neko vreme u zatvoru. Godine 1996. rodila je sina Filipa, ali joj je socijalna služba 2008. godine oduzela starateljstvo zbog ponovnog pada u narkomaniju. Nakon dugog ćutanja, 2013. godine izdala je nastavak priče pod nazivom „Moj drugi život” (Mein zweites Leben). U njoj opisuje godine nakon slave, kajanje što je uopšte objavila prvu knjigu i narušeno zdravlje (boluje od hepatitisa C). Danas živi povučeno u Berlinu, i dalje na metadonskom programu terapije.

Iako je knjiga pisana u prvom licu („Ja, Kristijana F.”), stvarni pisci (tzv. ghostwriters) bili su ugledni nemački novinari političkog magazina Stern.

Početkom 1978. godine, Herman i Rik su se našli u sudnici u Berlinu, gde je Kristijana bila svedok u procesu protiv muškarca koji je maloletnicama plaćao heroinom za seksualne usluge. Fascinirani njenom inteligencijom i elokvencijom, novinari su zakazali intervju koji je trebalo da traje dva sata. Taj razgovor se pretvorio u dva meseca svakodnevnog snimanja na kasetofon. Novinari su zatim te audio zapise uobličili u hronološki roman, zadržavajući Kristijanin autentičan, surov i direktan tinejdžerski rečnik.

Kaj Herman (rođen 1938) smatra se jednim od najboljih novinara-reportera u istoriji Nemačke. Dobitnik je prestižnih nagrada za istraživačko novinarstvo i kasnije je radio na mnogim filmovima i socijalno angažovanim projektima.

Horst Rik (rođen 1941) nastavio je rad kao slobodni autor u Berlinu, fokusiran isključivo na osetljive društvene, političke i socijalne teme.