Godina izdanja: 2003
ISBN: 434x2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Dž. D. Selindžer / Jerome David Salinger
Izdavač: L.O.M., Beograd
Godina: 2003
Obim: 229 str.

Lovac u žitu ili Lovac u raži (engl. The Catcher in the Rye) je roman iz 1951. Džeroma Dejvida Selindžera. Prvobitno objavljena za odrasle, knjiga je postala poznata zbog tema tinejdžerske zbunjenosti, seksualnosti, otuđenosti, jezika i bunta. Prevedena je na mnoge svetske jezike. Oko 250.000 kopija se proda svake godine, a ukupna prodaja je 65 miliona primjeraka. Protagonista i antiheroj, Holden Kolfild je postao ikona tinejdž bunta. Nalazi se na listi 100 najboljih romana na engleskom jeziku napisanih od 1923. godine.

Ovaj roman je uvršten na listu 100 najboljih romana na engleskom jeziku napisanih od 1923. godine, magazina Tajm za 2005. godinu, a Moderna biblioteka i njeni čitaoci su ga proglasili jednim od 100 najboljih romana na engleskom jeziku 20. veka. Godine 2003. naveden je na 15. mestu BBC-jeve ankete Veliko čitanje.

Džerom Dejvid Selindžer (engl. Jerome David Salinger; Njujork 1. januar 1919 — Nju Hempšir, 27. januar 2010) bio je američki romanopisac i pripovedač. Objavio je jedan roman i nekoliko zbirki pripovedaka između 1948. i 1959. godine. Njegovo najpoznatije delo je „Lovac u žitu“, a knjiga se može naći i pod naslovom „Lovac u raži“.

Dž. D. Selindžer je rođen na Menhetnu (Njujork), gde je i odrastao i počeo da se bavi pisanjem kratkih priča, dok je još uvek bio u srednjoj školi. Nekoliko je objavljeno u časopisu Priča.

Selindžer je bio sin uspešnog Jevrejina, koji se bavio uvozom sira. Majka mu je bila škotsko-irskog porekla. U detinjstvu su ga zvali Soni. Nakon osnovnog školovanja, poslat je u vojnu akademiju Veli Fordž, gde je boravio od 1934. do 1936. godine. Tokom 1937. godine boravio je pet meseci u Evropi. Od 1937. do 1938. godine studirao je na koledžu „Ursinus“ i Univerzitetu u Njujorku. Prva prava ljubav bila mu je Una O’Nil, s kojom se redovno dopisivao, i bio je iznenađen kad se udala za Čarlija Čaplina, koji je bio mnogo stariji od nje.

Tokom Drugog svetskog rata sudelovao je u raznim bitkama, čak i u invaziji na Normandiju. Njegovi saborci opisali su ga kao hrabrog i istinskog heroja. Tokom prvih meseci u Evropi uspevao je da se bavi pisanjem, a u Parizu je čak i upoznao Ernesta Hemingveja.

Godine 1945, oženio se francuskom lekarkom Silvijom, od koje se brzo razveo, pa se 1955. godine ponovo oženio — ovog puta je izabranica njegovog srca bila Kler Daglas. I taj brak je završen razvodom 1967. godine, kad se Selindžer potpuno povukao u svoj vlastiti svet.

Selindžer je često patio od stresa, i s godinama se sve više povlačio u sebe. O svom najpoznatijem liku, Holdenu, često je govorio kao o prijatelju.

S vremena na vreme su se javljale glasine da će Selindžer objaviti još koji roman, no to se nikad nije dogodilo. Najpoznatija dela su mu: „Lovac u raži“, „Za Esme“, „Visoko podignite krovnu gredu, tesari“, „Simor: uvod“, „Freni i Zui“.

Šokiran brzim uspehom i agresivnom pažnjom medija nakon objavljivanja romana 1951. godine, Selindžer se 1953. povlači u izolovanu kuću u mestu Korniš (Nju Hempšir). Podigao je visoku ogradu, odbijao intervjue, zabranio fotografisanje i uspešno tužio svakoga ko je pokušao da objavi njegove privatne prepiske. Poslednje delo objavio je 1965. godine. Ipak, pisao je svakog dana u svom studiju, a svedoci tvrde da je u kućnom sefu ostavio gomilu završenih, nikada objavljenih romana koji bi tek trebalo da ugledaju svetlost dana.

Nakon što je 1949. dozvolio ekranizaciju svoje priče `Ujka Vigili u Konektikatu` (film je izašao pod imenom My Foolish Heart), bio je toliko zgrožen holivudskim menjanjem njegove priče da je doživotno zabranio bilo kakvu adaptaciju svojih dela. Zbog toga nikada nismo (i verovatno nećemo) dobili filmsku verziju `Lovca u žitu`, uprkos insistiranju imena poput Stivena Spilberga i Leonarda Dikaprija.

Selindžer je preminuo prirodnom smrću 27. januara 2010. godine u svojoj kući u Kornišu, u 91. godini života.