ISBN: 112
Godina izdanja: 1989
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Hajnrih Bel / Heinrich Böll
Izdavač: August Cesarec, Zagreb
Edicija: Džepna knjiga
Godina: 1989
Obim: 279 str.

Gde si bio, Adame? (nem. Wo warst du, Adam?, 1951)
Knjiga predstavlja antiratni roman o besmislu Drugog svetskog rata. Knjiga prati sudbine običnih vojnika na istočnom frontu tokom povlačenja nemačke vojske. Naslov je inspirisan biblijskim pitanjem koje poziva čoveka na odgovornost za sopstvene postupke.

Izgubljena čast Katarine Blum (nem. Die verlorene Ehre der Katharina Blum, 1974)
Podnaslov: „Kako nasilje nastaje i kuda može da vodi“. Knjiga predstavlja kritiku senzacionalističke štampe i društvene osude. Vredna i povučena kućna pomoćnica Katarina Blum provodi noć sa muškarcem za kojeg se ispostavlja da je radikalni politički begunac.

Hajnrih Teodor Bel (nem. Heinrich Theodor Böll; Keln, 21. decembar 1917 — Bon, 16. jul 1985) bio je nemački pisac. Bel je jedan od najistaknutijih i najčitanijih nemačkih pisaca 20. veka.

U autobiografskom eseju „O sebi samom“ (1958) pominje dve sudbinske činjenice koje su ga bitno opredelile u književnost. Prva je liberalno poreklo njegove porodice, otvorene za umetnost (otac mu je bio skulptor), a druga rodni grad Keln, sa svojim kontrastima između katoličke buržoazije i „crvenog“ proletarijata. Imao je samo petnaest godina kada su nacisti prodrli u Keln. Bel je bio jedan od retkih mladih Nemaca koji se nije priključio Hitlerovoj omladini. Zato je regrutovan već početkom Drugog svetskog rata i šest godina je proveo na tri fronta. Ranjen je četiri puta, a krajem rata bio je zarobljen i deportovan u američki logor u Francuskoj. U razoreni Keln vratio se 1945. i tada se upisao na studije. U to vreme počeo je da piše, objavivši tokom dve godine u novinama šezdesetak novela. Od 1951. godine kada je objavio roman („Gde si bio, Adame?“) pisanje mu je postalo stalno zanimanje.

Na početku svog književnog rada Bel opisuje beznadežnost života vojnika, nepodnošljivu okrutnost koju je doživeo dok je služio vojsku. Kasnije je počeo da piše i o stvarnosti modernog nemačkog društva. Pažnju kritike i šire čitalačke publike privukao je već svojim drugim romanom „I ne reče ni jednu reč“ (1953). Godine 1968. Bel je počeo da radi kao predavač na Frankfurtskom univerzitetu, a od 1972. aktivno se uključuje u politički život Nemačke. Umro je u Bonu 1985. godine.

„Za delo koje je spojilo široke perspektive njegovog doba i istančanu veštinu slikanja likova i doprinelo obnovi nemačke literature, Hajnrih Bel je 1972. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.“

Odabrana dela:
- Kuća bez čuvara (1954),
- Hleb ranih godina (1955),
- Bilijar u pola deset (1959),
- Mišljenja jednog klovna (1963),
- Prečesto ideš u Hajdelberg (1970),
- Grupni portret s damom (1971),
- Izgubljena čast Katarine Blum (1974),
- Žene u pejzažu sa rekom (1985),
- Zaveštanje (1985)