Godina izdanja: 1955
ISBN: 299
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Erih Marija Remark / Erich Maria Remarque
Naslov originala: Der Funke Leben
Izdavač: Narodna prosvjeta, Sarajevo
Godina: 1955
Obim: 320 str.

„Iskra života“ (nem. Der Funke Leben) je potresan roman nemačkog pisca Eriha Marije Remarka objavljen 1952. godine, koji se bavi temom preživljavanja u nacističkom koncentracionom logoru pred sam kraj Drugog svetskog rata.

Knjiga predstavlja duboku analizu ljudske surovosti, ali i nesalomivog ljudskog duha i volje za životom.

Erih Marija Remark (nem. Erich Maria Remarque; Osnabrik, 22. jun 1898 — Lokarno, 25. septembar 1970) je bio nemački književnik.

Remark je rođen kao Erih Paul Remark (nem. Erich Paul Remark), u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu gde je ubrzo i ranjen. Posle rata menja prezime Remark u Remarque koje je bilo i prvobitno prezime njegove porodice sve dok ga nije promenio Remarkov deda. Da bi preživeo, radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača.

Godine 1929. Remark objavljuje roman Na zapadu ništa novo (nem. Im Westen nichts Neues) pod imenom Erih Marija Remark (srednje ime je promenio u znak sećanja na majku). U romanu se opisuje surovost rata posmatrana iz perspektive devetnaestogodišnjeg vojnika. Remarkova popularnost naglo počinje da raste a u on u svojim sledećim delima najčešće opisuje ratne i poratne godine.

Godine 1933. nacistički režim zabranjuje i spaljuje Remarkove knjige i pokreće propagandnu kampanju tvrdeći da Remark vuče poreklo od francuskih Jevreja i da je prezime Remark u stvari Kramer čitano unazad. Uprkos tome što nikad nije dokazana, ova informacija se pojavljuje i u nekim novijim Remarkovim biografijama. Remark se 1931. preselio u Švajcarsku a 1939. emigrirao je u SAD sa svojom prvom ženom, Ilsom Žan Zambui da bi 1947. Remarkovi postali punopravni građani SAD. Par se vraća u Švajcarsku 1948. godine, potom se razvode, a Remark se 1958. ženi sa holivudskom glumicom Polet Godard.

Erih Marija Remark je umro 1970. godine u 72. godini života.

Remark je rođen 22. juna 1898. kao Erih Pol Remark, u porodici Petera Franca Remarka i Ane Marije (devojački Štalkneht), radničke rimokatoličke porodice u Osnabriku. Nikada nije bio blizak sa ocem knjigovezcem, ali je bio blizak sa majkom i počeo je da koristi srednje ime Marija posle Prvog svetskog rata u njenu čast. Remark je bio treće od četvoro dece Petra i Ane. Njegova braća i sestre bili su njegova starija sestra Erna, stariji brat Teodor Artur (koji je umro sa pet ili šest godina) i mlađa sestra Elfrid.

Promenio je prezime u Remarque kada je objavio Na zapadu ništa novo u čast svojih francuskih predaka i da bi se odvojio od svog ranijeg romana Die Traumbude. Istraživanje Remarkovog prijatelja iz detinjstva i s kojim se družio celog života Hans-Gerda Raba dokazalo je da je Remark zapravo imao francuske pretke – njegov pradeda Johan Adam Remark, koji je rođen 1789. godine, potiče iz francuske porodice u Ahenu. Ovo je u suprotnosti sa neistinom – koju je ovekovečila nacistička propaganda – da je njegovo pravo prezime bilo Kramer (Remark napisano unazad) i da je bio Jevrej.

Tokom Prvog svetskog rata, Remark je regrutovan u Carsku nemačku vojsku sa 18 godina. Dana 12. juna 1917, prebačen je na Zapadni front, Drugu četu rezerve, terenskog skladišta 2. gardijske rezervne divizije u Hem-Lengletu. Dana 26. juna 1917, postavljen je u 15. rezervni pešadijski puk, 2. četu, inžinjerijski vod Bete, i borio se u rovovima između Torhuta i Houtulsta. Dana 31. jula 1917, ranjen je gelerom granate u levu nogu, desnu ruku i vrat, a nakon medicinske evakuacije sa terena vraćen je u vojnu bolnicu u Nemačkoj gde je proveo ostatak rata oporavljajući se od zadobijenih rana, pre nego što je demobilisan iz vojske.

Posle rata nastavio je sa učiteljskim usavršavanjem i radio je od 1. avgusta 1919. kao učitelj osnovne škole u Lohnu, u to vreme u okrugu Lingen, sada u okrugu Bentajm. Od maja 1920. radio je u Klajn Bersenu u nekadašnjem okrugu Himling, sada Emsland, a od avgusta 1920. u Nahnu, koji je od 1972. u sastavu Osnabrika. Dana 20. novembra 1920. podneo je zahtev za odsustvo sa nastave. Remark je u ovoj fazi svog života radio na više različitih poslova, uključujući bibliotekar, biznismen, novinar i urednik. Njegov prvi plaćeni posao pisanja bio je kao tehnički pisac za kompaniju Kontinental, nemačkog proizvođača guma.

Romani:
- Utočište mašta (Die Traumbude), 1920.
- Gem (Gam), 1924.
- Na zapadu ništa novo (Im Westen nichts Neues), 1929.
- Povratak (Der Weg zurück), 1931.
- Tri ratna druga (Drei Kameraden), 1936.
- Ljubi bližnjega svoga (Liebe deinen Nächsten), 1941.
- Trijumfalna kapija (Arc de Triomphe), 1946.
- Iskra života (Der Funke Leben), 1952.
- Vreme života i vreme smrti (Zeit zu leben und Zeit zu sterben), 1954.
- Crni obelisk (Der schwarze Obelisk), 1956.
- Nebo ne zna za miljenike (Der Himmel kennt keine Günstlinge), 1961.
- Noć u Lisabonu (Die Nacht von Lissabon), 1963.
- Senke u raju (Schatten im Paradies), izdato posle njegove smrti, 1971.