Godina izdanja: 113
ISBN: 113
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Opremio:
Edo Murtic

Knjiga „Olof se smiješi životu“ predstavlja remek-delo švedske i evropske književnosti 20. veka, izvorno objavljeno kao deo monumentalnog, četvorotomnog autobiografskog ciklusa „Roman o Olofu“ (Romanen om Olof, 1934–1937).Na našim prostorima knjiga je prvi put objavljena 1957. godine u Zagrebu (izdavačka kuća Kultura), u prevodu čuvenog prevodioca Josipa Tabaka. Kasnije je doživela kultno reizdanje 1996. godine u izdanju kuće Školska knjiga (zajedno sa romanom Vrijeme njegove milosti).


Ovo delo smatra se jednim od najlepših i najhumanijih primera takozvane proleterske književnosti. Autor vas vodi na hladni, surovi sever Švedske s početka 20. veka, gde se odvija tiha i duboka lična borba:Surova realnost i beg u maštu: Tekst prati mukotrpno odrastanje i rad mladog Olofa koji je prepušten sam sebi i rano prisiljen na težak fizički rad. Zagonetka knjige krije se u njegovom unutrašnjem svetu — ozbiljan i mračan tok realnosti neprestano se seče sa potpuno neočekivanim, maštovitim pričama punim simbola i unutrašnje slobode.Trijumf duha: Naslov krije centralnu misteriju romana: kako se, uprkos gladi, siromaštvu i nepravdi modernog kapitalizma, u jednom mladom biću radja oklop od nade, ponosa i prkosa. Čitalac otkriva psihološki preokret u kojem dečak odbija da bude žrtva okolnosti i odlučuje da se životu — jednostavno nasmeši.



Ejvind Jonson (Eyvind Johnson) bio je jedan od najkrupnijih, najuticajnijih i najinovativnijih švedskih romanopisaca i pripovedača modernizma.Hronologija: Rođen je 29. jula 1900. godine u Svartbjornsbjinu (blizu Bodena, severna Švedska), a preminuo je 25. avgusta 1976. godine u Stokholmu u 76. godini života.Teško detinjstvo i radnička mladost:Odrastao je u krajnjem siromaštvu. Zbog teške duševne bolesti oca, porodica se raspala, pa je Ejvind sa samo četiri godine dat u hraniteljsku porodicu.Napustio je školu sa 13 godina i počeo da radi teške poslove kako bi preživeo: bio je drvoseča, radnik na pilani, gonič konja, ispirač zlata i bioskopski operater. Sa 19 godina seli se u Stokholm, gde se priključuje anarhosindikalističkim krugovima i počinje da piše pod pseudonimom.Akademski i književni status:Tokom 1920-ih živeo je u Berlinu i Parizu, gde je pao pod uticaj evropske avangarde, pre svega tehnike toka svesti (Džejms Džojs) i psihoanalize (Sigmund Frojd), što je uspešno uveo u švedsku književnost.Godine 1957. izabran je za stalnog člana prestižne Švedske akademije (na poziciju broj 11).Nobelova nagrada (1974): Doživeo je vrhunac karijere kada je podelio Nobelovu nagradu za književnost sa sunarodnikom Harijem Martinsonom. Nagradu je dobio uz zvanično obrazloženje: „Za narativnu umetnost, dalekovidu u zemljama i vekovima, u službi slobode“. (Ova dodela je izazvala kontroverze jer su obojica dobitnika u tom trenutku sedeli u komitetu Akademije koji dodeljuje nagradu).Društveni angažman: Tokom Drugog svetskog rata bio je žestoki i glasni protivnik fašizma i nacizma. Aktivno je uređivao antifašističke časopise i pomagao izbeglicama iz Norveške i Danske.