Godina izdanja: 1986
Autor: Domaći
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski

Zemunska hronika - Đuro Damjanović

Beograd:Bigz,1986.-308 str.

Zemunska hronika prati zbivanja u ovom gradu od prvog svetskog rata, vojnih begunaca sa galicijskog fronta i leševa koje izbacuje Dunav, preko dolaska ruskih emigranata, do nove svetske apokalipse i njenog okončanja 1945. gođine. Damjanović pripada onoj vrsti pisaca kojima ne treba mnogo reči i psihologiziranja, njegove rečenice su kratke, srezane kao stihovi, efektne. Njega prvenstveno zanimaju sudbine malih ljudi: obućara, kočijaša, nadničara, ribara, zaljubljenika u reku i zvezde, žena svetske lepote i provincijskih sudbina - čitav onaj svet koji zvanična istorija ne beleži.

U ovom romanu, u simbolici zaustavljanja krvi koja teče iz rane glavnog junaka, pisac nagoveštava početak austrougarskog napada na Srbiju. Damjanovićevi junaci tako više nisu ruralnog porekla, već svet zatečen u plamenu ratnog požara, od begunaca sa fronta do emigrantskih i svakojakih lica koja uprkos svemu žele sačuvati i održati svoje imanje.- Pisac kreće u avanturu beleženja istorije zemunskih ulica i sokaka, kuća i stanara, kao i biografije od zriamenitih porodica do bezimenih junaka. Tako se može reći da Damjanović i nije imao nameru da napiše roman o ratu koliko da odslika život oko fronta, a pre svega život stanovnika Zemuna.

Kroz sobu 55 zemunske bolnice, gde leže ranjeni i ucveljeni, pisac provodi galeriju likova u čijim se ispovestipna mešaju razne ideologije, gde strahote rata bivaju još strašnijima.
Na jednom mestu, na kraju knjige, Aleksandar Konstatinovič ulazi u Rusku crkvu u Zemunu i kaže svešteniku: »Staljin ne voli umetnike!« Sveštenik mu odgovara u smislu da je to večiti problem odnosa vlasti i stvaralaca. Takva parabola spojena s parabolom opšte svetske pometnje s početka veka poslužila je ovom liriku neobičnog senzibiliteta da kaže kako i koliko svaki rat i svaka prisila baćaju čoveka u neizvesnost i stradanje.