ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1957
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Omot oštećen i repariran, knjiga unutra odlično očuvana.

Autor - osoba Rilke, Rainer Maria
Naslov Zapisci Maltea Lauridsa Brigge / Rainer Maria Rilke ; [preveo Oto Šolc]
Vrsta građe roman
Jezik hrvatski
Godina 1957
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1957 (Zagreb : Tipografija)
Fizički opis 210 str. : slika autora ; 18 cm
Drugi autori - osoba Šolc, Oto (prevodilac)
Zbirka Svjetski klasici
Napomene Prevod dela: Die aufzeichnungen des Malte Laurids Brigge.

Zapisi Maltea Lauridsa Briggea (Die Aufzeichnungen des Malte Laurids Brigge), objavljeni 1910. godine, jedini su roman Rajnera Marije Rilkea i jedno od ključnih dela evropskog modernizma. Nastajali su tokom njegovog boravka u Parizu i u velikoj meri odražavaju piščeva lična iskustva susreta sa modernim velegradom, siromaštvom, usamljenošću i krizom identiteta. Roman se smatra jednim od prvih modernističkih romana na nemačkom jeziku.
Glavni junak, Malte Laurids Brigge, mladi je danski plemić i pesnik koji živi u Parizu. U nizu beležaka, fragmenata, uspomena, snova i razmišljanja pokušava da razume svet oko sebe i sopstveno mesto u njemu. Umesto klasične radnje, roman je sastavljen od dnevničkih zapisa u kojima se sadašnjost neprestano prepliće sa sećanjima na detinjstvo, porodičnu istoriju i književne i istorijske asocijacije.
Pariz u romanu nije grad napretka i optimizma, već prostor bolesti, bede, otuđenja i smrti. Malte se suočava sa prizorima siromaštva, starosti i propadanja, a upravo ga to iskustvo navodi na preispitivanje ljudske egzistencije. Grad postaje simbol modernog sveta u kojem su tradicionalne vrednosti izgubljene, a pojedinac prepušten sopstvenoj usamljenosti. (
Jedna od centralnih tema romana jeste odnos prema smrti. Rilke smatra da je moderna civilizacija smrt učinila bezličnom i udaljenom, dok je nekada bila sastavni deo ljudskog iskustva. Malteova razmišljanja o smrti povezana su sa pitanjima identiteta, sećanja, ljubavi i mogućnosti autentičnog života.
Roman je istovremeno i priča o nastanku umetnika. Malte pokušava da nauči kako da zaista vidi svet i kako da iskustvo pretvori u književnost. Zato se Zapisi često tumače kao svojevrsni roman o umetničkom sazrevanju. Rilke napušta tradicionalni realizam i gradi delo zasnovano na unutrašnjem monologu, asocijacijama, fragmentarnosti i poetskom jeziku. Upravo će te osobine kasnije postati karakteristične za evropski modernistički roman.
Mnogi motivi koji će kasnije obeležiti Rilkeovu poeziju prvi put se pojavljuju upravo u Zapisima Maltea Lauridsa Briggea: usamljenost pojedinca, potraga za smislom u svetu bez čvrstih oslonaca, odnos između umetnosti i života, prolaznost, sećanje i strah od ništavila. Zbog toga se ovo delo smatra središnjom tačkom Rilkeovog stvaralaštva i mostom između njegove rane lirike i kasnijih vrhunaca poput Duinskih elegija.

Rajner Marija Rilke rođen je u Pragu 4. decembara 1875. godine. Smatra se jednim od najvećih nemačkih poeta. Nakon 1884. godine roditelji mu žive odvojeno i on se s majkom se seli u Beč. U prvom dečaštvu, majka ga je odgajala i odevala kao devojčicu, verovatno ne mogavši da preboli gubitak rano umrle ćerke. U oktobru 1886. godine, na očev zahtev, pohađa nižu vojnu realku u St. Peltenu. Te godine školovanja kasnije naziva „početkom odvratnosti“. Plašljiv, povučen i tih, ne uspeva se prilagoditi pitomačkom vojničkom životu, premda mu u zavodu dopuštaju da se bavi i književnošću. Išao u trgovačku akademiju u Lincu. Pošto je privatno položio maturu, studirao je istoriju umetnosti, književnost i filozofiju u Pragu, Minhenu i Berlinu.
Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna sumračnih i samrtničkih ugođaja. Izraz je doba na prelomu svetova između Istoka i Zapada i posebne mešavine slovenskog i germanskog. Rilkeov rad, utemeljen je pod uticajem klasičnih autora. Drevni Bogovi kao Apolon i Hermes su često spominjani u njegovim delima, kao i anđeli, ruže...
Prevodio je s francuskog, engleskog i italijanskog jezika.
Od 1897. do 1899. godine živi u Minhenu i Berlinu; putuje u Italiju i Rusiju. Zatim živi u Vorpsvedeu blizu Bremena. 1901.godine se ženi vajarkom Klarom Vesthof, ali se taj brak brzo raspada. Posle toga duže živi u Parizu, putuje u Italiju, Dansku, Švedsku, Severnu Afriku, Egipat i Španiju. Od 1911–1912. godine živi u zamku Devin blizu Trsta. Rat provodi u Minhenu, jedno vreme služeći kao vojnik u Ratnom arhivu. Posle rata je uglavnom u Švajcarskoj, gde se 1922. nastanjuje u malom zamku Mizot u Valeu.
Umro je u Valmontu, Švajcarska, 29. decembara 1926. godine od leukemije.
Neka dela:
Soneti Orfeju
Nove pesme
Knjiga slika
Žrtva Larima
Život Marijin

Ključne reči
Tags: Rajner Marija Rilke, Malte Laurids Brigge, nemački modernizam, evropski modernizam, roman toka svesti, fragmentarna proza, Pariz, otuđenje, smrt, sećanje, identitet, umetnik, egzistencijalizam, moderni grad, usamljenost, književnost XX veka.


MG P11 (N)