Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

k2

Јара Рибникар (рођ. Хајек; češ. Jara Ribnikarová, roz. Hájek; Храдец Кралове, 23. август 1912 — Београд, 30. април 2007) била је књижевница, преводитељка и учесница Народноослободилачке борбе.[1]

Биографија
Рођена је 23. августа 1912. године у месту Храдец Кралове, у Чешкој Бохемији, тада у Аустроугарској, а данас у Чешкој Републици.

Била је ћерка Емила Хајека, директора Музичке школе Станковић[2] и друга супруга Владислава Рибникара, директора `Политике`. Радничком покрету је приступа 1939. године.

После окупације Краљевине Југославије, 1941. године извесно време је вршила курирску службу за Централни комитет Комунистичке партије Југославије. Заједно са мужем Владиславом радила на „Информативном билтену“. У Народноослободилачкој борби учествовала је од 1941. године. Маја 1943. године прешла је на ослобођену територију. Била у агенцији ТАНЈУГ, од њеног оснивања 1943. године.[3] Током рата је водила југословенски Црвени крст[4] и била је у Титовом штабу[5][6]. Била је комунисткиња и левичарка све до своје смрти, а 90-их је била чланица Југословенске левице.

Била је председница Удружења књижевника Србије и посланица Већа народа Савезне скупштине СФРЈ. Била је једна од оснивача и прва председница Друштва српско-чешког пријатељства које је краткотрајно деловало у Београду 1991. године[2]. Добитница је Седмојулске награде, Награде Иван Горан Ковачић, награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.

Преминула је 30. априла 2007. године у болници „Др Драгиша Мишовић“.[3] Њен син је Дарко Рибникар. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова Јиржи Динстбир.

Носитељка је Партизанске споменице 1941.[3] и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства и Орден за храброст.[7]