Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Jurek Beker - Jakov lazljivac

Matica srpska, Novi Sad, 1976.
Tvrdi povez, zastitni omot, 290 strana.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

O PISCU I KNJIZI
Pisac ovog romana Jurek Beker rodio se 30. septembra 1937. godine u Lođu, u Poljskoj. Svoje rano detinjstvo (1939–1943) proveo je u jednom od geta koje su nacisti ustanovili u okupiranoj Poljskoj, da bi zatim do oslobođenja nastavio svoje mukotrpno detinjstvo u koncentracionim logorima Ravensbrik i Saksenhauzen. Ostao je živ. Od 1946. stanuje u Berlinu, istočnom, gde je naučio nemački, završio srednju školu, do 1960. studirao filozofiju i odmah posle toga počeo da radi kao slobodni književnik. U početku je pisao kabaretske tekstove, zatim televizijske komedije (Kada čak i markiz pravi planove, 1962. godine), filmske scenarije, u kojima je dolazio do izražaja njegov talenat da prikaže ozbiljne probleme na vedar način (filmska komedija Moj nulti čas, čija se radnja dešava u II svetskom ratu, 1970. g. i Nevinost mi se dopada, prema Klajstovom Razbijenom krčagu, 1968. g.).
Godine 1968. je objavio u Berlinu roman Jakov lažljivac, koji je evropska književna kritika uvrstila među najznačajnija dela pisana o vremenu nacističkih zverstava, i koji je Bekeru doneo tri vrlo visoke književne nagrade na nemačkom jezičkom području: 1971. godine Nagradu Hajnriha Mana (Heinrich Mann Preis) u DR Nemačkoj, Nagradu Šarla Vejona (Charles Veillon Preis) u Švajcarskoj i 1974. g. književnu nagradu grada Bremena (Bremer Literaturpreis) SR Nemačka. Nedavno je 1973. u Berlinu objavljen Bekerov roman Obmanjivanje vlasti.
Ne pominje Bekerov čudni junak Jakov slučajno u svojim kazivanjima čak dva puta Šolema Alejhema, velikana jevrejske jidiš pripovedačke književnosti. Ličnosti ovog romana očigledno govore jidiš jezikom među sobom, to se oseća u svakoj rečenici nemačkog teksta, u čudnim obrtima kojih u visokonemačkom nema, u načinu mišljenja tako tipičnom za Jevreje istočne Evrope. Svoja sećanja, i ne samo svoja, Beker kazuje u svom romanu prema tradiciji jevrejske pripovetke poljskih i ruskih jidiš pisaca, stvarajući uspelu sintezu modernog književnog jezika i stila jevrejske folklorne naracije kojom su se nadahnjivala pokolenja jidiš pisaca. Svojevrsni gorki humor („pod vešalima”), koji je bio odbramben u svojoj jetkosti, mada naoko neborben jer je češće uzimao na nišan sebe i svoje nego one protiv kojih je sasvim sigurno bio uperen, taj slavni, melanholični, oštroumni humor istočnoevropskih Jevreja probija i iz redova ove knjige.
Tog humora više nema, tih ljudi više nema.
A priča o Jakovu Hajmu teče pred našim očima, višeslojna, razgranava se da bi ponovo bivala sužena u uski tok brze bujice i neumitno nosi sva ta ljudska stvorenja ka urvini niz koju će se sručiti i poleteti kroz dimnjak u nebo...
Eugen Verber