Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-7473-067-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Sekulić, Isidora, 1877-1958
Naslov Zapisi o mome narodu / Isidora Sekulić ; [priredili Zoran Gluščević i Marica Josimčević]
Vrsta građe dr.knjiž.oblici
Jezik srpski
Godina 2001
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Stylos, 2001 (Novi Sad : Stylos-print)
Fizički opis 484 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Gluščević, Zoran, 1926-2006 (urednik) (autor dodatnog teksta)
Josimčević, Marica (urednik) (autor dodatnog teksta)
Zbirka Sabrana dela Isidore Sekulić ; ǂknj. ǂ5
ISBN 86-7473-067-1 (plast. sa omotom)
86-7473-062-0 (za izdavačku celinu)
Napomene Tiraž 1.000
Str. 435-446: Od egoističkog do svečovečanskog nacionalizma / Zoran Gluščević
Glosar : tumač manje poznatih, zastarelih, nejasnih i stranih reči, kao i reči karakterističnih za jezik i stil autora: str. 449-473
Str. 477-484: Napomene / priređivači.
Predmetne odrednice Sekulić, Isidora, 1877-1958

SADRŽAJ
ZAPISI O MOME NARODU
Svetle noći su palih heroja nebo 7
Šta su Srbinu gusle 13
Vidovdanska ideja 19
Mi i stvarnost 23
Pred Slovenski slet u Zagrebu 27
Iz jednog pisma 30
Onima koji trpe 33
Nekim našim omladincima 36
Prkos 39
Narodna čast 42
Imperativ života 46
Srpskoj ženi 49
Kult sile 52
Šta ja vidim 55
Kulturni nacionalizam 57
Vaskrs u radu 66
Kako je upravo bilo? 69
Krvavi nacionalizam 74
Usredsređujemo se 79
Ne okreći leđa svojoj zemlji, jer 84
Deda Maša 88
Dinići 157
Ded, otac, sin 157
Usvojenac Dinić 182
Nana 209
Drug Maksim Gorki (Srbija, 1912–1945) 234
Skloništa, životinje i ljudi, i gospodin Mića (Beograd, 1943/44.) 287

ZAPISI U RODNOM KRAJU
U rodnom selu 313
Kraj sremske vodenice 323
Kad smo bili deca 330
Bačka je osiromašila 336
Zapis o ocu dodat 1941-ve 339

IZ „ZAPISA SA PUTOVANJA”
Iz života kurtizana (fragment) 343
Zapis o šolji 353
Čudan susret dvojih pisaca 359

SITNI ZAPISI 367
ZAPISI U BEOGRADU
Beograd 391
I Povodom jedne izložbe 391
II Povodom okupacije 1915-1918 400
III Monografija o Beogradu 404
Čvorovi 409
Na Topčiderskom brdu 411
Sećanja na banju 412
Scena 414
Dva dečaka u prostoru 415
Susret 418
Sa predavanja prof. Vulića 420
Predveče na Savi 424
Sirotinjska vrata 425
Naše „prelazno vreme” 427
Mrtva priroda 430
Trka bez mete 431
OD EGOISTIČKOG DO SVEČOVEČANSKOG NACIONALIZMA (Zoran Gluščević) 435
GLOSAR 447
NAPOMENE 475


Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877 – Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Rođena je 16. februara 1877. godine u podnožju Titelskog brega, u bačkom selu Mošorinu kod Titela. Roditelji su joj bili Danilo i Ljubica, a braća Predrag i Dimitrije. Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine. Posle toga radila je u Šapcu (1909–1912) i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije.
Stvaralaštvo
Do kraja, i bez ostatka, posvećena lepoti smislene reči, književnica Isidora Sekulić je za života stekla uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Znalac više jezika, i poznavalac više kultura i područja umetničkog izražavanja, Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda. Pisala je o Branku Radičeviću, Đuri Jakšiću, Lazi Kostiću, Petru Kočiću, Milanu Rakiću, Veljku Petroviću, Ivi Andriću, Momčilu Nastasijeviću i drugima.
Penzionisana je 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. godine.
Duboko promišljen i umetnički istančan njen književni, prevodilački i kritički izraz je praznik naše pisane reči.
Rekla je
Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole.
Dela
U pola veka književnog rada u više oblika umetničkog iskazivanja i rasuđivanja - objavila je mnoštvo knjiga narativne proze, kritičkih knjiga i članaka. Navodimo samo neka od važnijih dela:
Saputnici (1913) – pripovedna vrsta intimnog dnevnika
Pisma iz Norveške (1914) – putopis
Iz prošlosti (1919)
Đakon Bogorodičine crkve (1919) – roman
Kronika palanačkog groblja (1940) — pripovetke
Zapisi (1941)
Analitički trenuci i teme, knj. 1–3 (1941) – eseji
Zapisi o mome narodu (1948)
Njegošu knjiga duboke odanosti (1951)
Govor i jezik, kulturna smotra naroda (1956).

MG165 (L)