Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Strogo kontrolisani vozovi - Bohulim Hrabal

Bohumil Hrabal – Strogo kontrolirani vlakovi

Znanje, Zagreb, 1983.
Meki povez, 101 strana.

vrlo dobro ocuvano ,sadrzaj je cist

Строго контролисани возови (чеш. Ostře sledované vlaký) је новела из другог таласа послератне прозе Бохумила Храбала (чеш. Bohumil Hrabal). Први пут га је објавила 1965. године издавачка кућа `Чехословачки писац`. [1] Прво издање код нас је објављено на хрватском језику 1970. године у преводу Николе Кршића.[2]
О аутору
Главни чланак: Бохумил Храбал

Бохумил Храбал (28. март 1914, Брно, Чешка — 3. фебруар 1997, Праг), је један од најпознатијих чешких аутора. Дипломирао је право на Карловом универзитету али се никада није бавио правом. Радио је као продавац, у позоришту као радник на кулисама и статиста, као агент осигурања, трговачки путник, на пословима у фабрици и као канцеларијиски радник.[3] Од 1963. године почиње да живи од писања, али је 1968. године осудио совјетску окупацију Чекословачке и то му доноси забрану објављивања до 1975. године. Најсрећније године Храбаловог стваралашта је у периоду од 1963. до 1969. године.[4]
О књизи

Бохумил Храбал је приликом креирања Строго контролисани возова био инспирисан стварним догађајем из периода Протектората Чешке и Моравске, а то је детонација немачког муницијалног воза од стране подгрупа герилске групе Подрипско у близини станице Стратов. Уједно, књига одражава и Храбалова искуства из станице Костомлати над Лабемом, где је Бохумил Храбал био на дужности диспечера на крају Другог светског рата.

Централна тема Храбалове књиге је формирање дечака у човека у време када се Други светски рат умешао у свакодневни живот обичних људи и променио њихов карактер. Радња се одвија у протекторату Бохемије током Другог светског рата 1945. године на територији где се налази мала железничка станица.
Радња

Пре почетка приче, млади јунак новеле, Милош Хрма, у вези је са својом девојком Машом, диригенткињом, која се завршава сексуалним неуспехом када први пут покуша да оствари полни однос. Након овог неуспеха, покушава самоубиство, али је на срећу спашен. Касније, Милош се обучава као отправник на железничкој станици, поред које редовно пролазе немачки возови, углавном одлазећи и долазећи са и на фронт, носећи залихе или војнике. Током службе код свог изопаченог и бестидног учитеља, отправника возова Ладислава Хубичке, и шефа станице, који чува голубове и сања о унапређењу, упознаје господарову жену, али она одбија да помогне Милошу да доживи еротско искуство. Најзад, Милош упознаје партизанку Викторију Фраје, која му се допада, и са њом доживљава прво успешно сексуално искуство. Милош одлучује да учествује у саботажи и баца бомбу, коју је Викторија доставила станици, са семафора на један од немачких возова који пролазе. Милош се одлучује за акцију подизања у ваздух строго контролисаних возова немачке ратне композиције, наиме, кроз станицу треба да прође немачки воз пун оружја. У овој акцији митраљезац у возу, угледавши Милоша, погађа га мецима, а његово тело пада на воз.[5]

Трагичан крај књиге Строго контролисани возови, снажног емотивног набоја, заменио је апсурдом рата снове и наде једног храброг младића, где иронично изговара опраштајне речи упућене Немцима: `Требало је да седите на дупетима код својих кућа`.[5]
Екранизација

На основу ове новеле снимљен је 1966. године познати истоимени филм награђен Оскаром, у режији Јиржија Менцела, са Вацлавом Некаром у главној улози. Као једини представник чешке кинематографије уврштен је међу сто најбољих филмова на свету.[6]

Бохумил Храбал (чеш. Bohumil Hrabal; Брно, 28. март 1914 — Праг, 3. фебруар 1997) је био чешки књижевник.[1]
Живот и рад

Рођен је у Брну у Моравској. Живео је кратко време у Прагу, али одрастао је у Нимбурку као директоров посинак. Дипломирао је право на Карловом универзитету у Прагу. У Прагу живи од касних четрдесетих година 20. века. Радио је као физички радник у челичани педесетих година. То искуство га је инспирисало да пише хиперреалистичне текстове. Његов најбољи роман је „Строго контролисани возови“ (1965). По том роману је Јиржи Менцел је режирао филм, који је добио Оскара за најбољи страни филм. Те 1965. године купио је викендицу, у коју је одлазио на одмор целога живота. Био је велики приповедач, а омиљена кафана, коју је посећивао била је „Код златног тигра“ у Прагу. Ту се сусретао са Вацлавом Хавелом, а имао је сусрете и са америчким председником Клинтоном и Медлин Олбрајт.

Неколико његових дела није објављено у Чехословачкој, јер су власти имале примедби на те књиге.
Спомен-плоча са цитатом Бохумила Храбала

Умро је тако што је пао са петог спрата зграде болнице, док је наводно покушавао да нахрани голубове. Касније се спомињало да је Храбал иначе становао на петом спрату и да је у неколико својих књига спомињао самоубиство скакањем са петог спрата.

Писао је експресивним, визуелним стилом и често је користио дуге реченице.[2] Његово дело „Часови плеса за старије“, има само једну реченицу. Многи ликови у Храбаловим делима су приказани као „паметне будале“.
Бохумил Храбал 1985
фото Hana Hamplová

Уз Јарослава Хашека, Карела Чапека и Милана Кундеру сматра се једним од највећих чешких књижевника 20. века. Његова дела су преведена на 27 језика.[3]
Књижевна дела

Дела Богхумила Храбала:[1][4]
Бохумил Храбал међу својим вољеним мачкама. Храбалов зид, Либен, Праг, Чешка. Мурал се налази у кварту у којем је Бохумил Храбал дуго живео.
Бохумил Храбал испред кафане Код Златног тигра
Брно, део Жиденице. Споменик Бохумилу Храбалу, улица Балбинова.
Гроб Бохумила Храбала

(mala ,donja ladnica ,u sobi ,bela)