ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Ceremonija oproštaja: Razgovori sa Žan-Pol Sartrom (avgust-septembar 1974.)

Izdavač: Matica srpska, Novi Sad
Biblioteka Dokument
Prevod: Zoran Stojanović
Pogovor: Petar Živadinović
Povez: broširan
Broj strana: 490


Evo prve od mojih knjiga – bez sumnje jedine – koju nećete čitati pre štampanja. Ona vam je u celini posvećena, a ne tiče vas se. Dok smo bili mladi i kada bi na kraju neke rasprave jedno od nas pobednički likovalo, govorilo je drugome: „Sad ste u svom sandučiću!” Vi ste u svom sandučiću sada; iz njega nećete izaći, niti ću vam se ja u njemu pridružiti: čak i ako me sahrane kraj vas, od vašeg pepela do mojih posmrtnih ostataka neće biti nikakvog prolaza.

Ovo Vi koje upotrebljavam varka je, retorička obmana. Niko ga ne čuje; nikome ne govorim. U stvari, obraćam se Sartrovim prijateljima: onima koji žele da bolje upoznaju njegove poslednje godine. Ispričala sam ih, onako kako sam ih doživela. Govorila sam malo i o sebi, jer je svedok deo svoga svedočenja, ali sam to činila u najmanjoj mogućoj meri. Najpre zato što to nije moj predmet; a potom, kako sam zabeležila u odgovor prijateljima koji su me upitali kako sam uzimala sve to: „То se ne može reći, ne može napisati, ne može misliti; to se živi, eto.”

Ova priča zasniva se poglavito na dnevniku koji sam vodila tokom tih deset godina. Kao i na mnogim svedočanstvima koja sam prikupila. Hvala svima koji su mi pismeno ili usmeno pomogli da prikažem Sartrov kraj.

Simon de Bovoar (franc. Simone de Beauvoir;[1] Pariz, 9. januar 1908 — Pariz, 14. april 1986) bila je francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja.[2] Bila je životna saputnica filozofa Žan-Pola Sartra.

Od 1931. do 1941. bila je profesorka filozofije u Marseju, Ruanu i Parizu, a od 1943. se posvetila književnosti. Pisala je romane, drame, eseje i memoare. Neka od njenih poznatijih dela su romani egzistencijalističke tematike: „Gošća“, „Krv drugih“, „Svi su ljudi smrtni“ i „Mandarini“, drama „Nekorisna usta“ i memoari „Uspomene lepo vaspitane devojke“.

Poznata je i po eseju „Drugi pol“ (franc. Le Deuxième Sexe), koji predstavlja detaljnu analizu ugroženog položaja žene i utemeljuje osnove feminizma.

Simon de Bovoar je rođena u Parizu, 9. januara 1908. Njeni roditelji bili su Fransoa de Bovoar i Bertrand de Bovoar, a imala je i dve godine mlađu sestru Helen, koja je postala slikarka.[3] Budući da su izgubili puno materijalnih dobara tokom Prvog svetskog rata, porodica se borila da zadrži svoj buržoaski status. Ipak, Simon i Helen su se školovale u jednoj od najprestižnijih samostanskih škola. De Bovoar je bila veoma religiozna devojčica i nameravala je da postane častna sestra. Međutim, u svojim „tinejdžerskim” godinama, izgubila je svoju veru i ostala je ateista do kraja svog života